Pravda, Apr 11, 1936, page 9

Ускрс 1936

П Р А В Д А" 11, 12, 13 и 14 април

М 0 3 А „Ж И В А Н А"

Најисгакиугнји хрватски песшк, г. Влио >л1ир Назир, лао јг у шгамцу геојс дело „Жнва.на , ш*гски енос у дсгет псчања. То лели о'3|аино је несннк нрви пут још у својм! ила 1«м даш.мл 1У02 године у Иадру. Алн, кико сматри да ј < у њему д$о иијирегна.пиије сж>ј ноглгд на свег, писаи |е 1о дело иосле прве редакције стално прерађивзо и догра)».вао, док му кнје саа дго дефижчтнвш! 00.1ИК. Садање И1диње дгла ;>роПрап :о је не.сиишнм „погоВором", којм |е, у ствари, Исноасст фидоЈофц у песпику. Нозваи н<1 сарадшу за ускршп .и ОроЈ „Иравде". г. Назор иам је мосдго овјј погојор си;'м новом. 0.-ц1о041о ооИис.ил:им епу. Дзт^еруЈем онет, уеече, по;едмч<е р: ч 1.1 и |.зрцзе у „Жквс-нн" коју још 11»оЈ. ш.ампзх у Задру. Спр^мам нола1ј.х> ру копј.ч зј евенпално ново из .»н,е. Рашм ка<клда до касно. У г .ревсгу. пе могу зјт.гл зп.пјш . Му чим се. Надам у дрнје^ж кож иијс ћи сшвање ни бдеље. (»Јлиизн мс нс шго шго ие з:гам Је ла сал илЛ машгјњс у всзи с сс . ј М ч;.ме се м»лоприје Савнх. — ЖнЕана 1 Вјечна плодс .» ос ^ јј б -ЈрЗа измећу свјемос»и и таме. између топли.к н студеки, нзис!)У љсгјјнх и ЗДмских Оогс»ва, а рскио сих — и нач.л осје!>а.1»а ирироде у старо| славенској души. Снноћ прођох мз!4/вз сг,м нце гдје прнчам кјко Чрг гради на Голсчу но ву з.»муку годину. 1агим, у иостел>и, сл>шах д>го хукање вјегра на >глоБ нмј ове усам.Ђене зграде на Ореж>л»ку н п .1 >>шгањс ирзле жНкч«» ки. Шс. Затајнла ;е свјс|н.1>ка на п/стој иесги. Кроз прозор ни трачка сз.етло:си шго мн нначе донекле расејетл-ује 0еса1е ноћи. Мкстм: Прекјуче чигах да је на крањске гор-.- запао први сн«јег. Показат Ке се, мо.кдз, сугра и на све мрачни|ем Сл»емелу. На иека! Вјетлр заурла; пл>усгк ошнну решетке шго Оране ст.ч од провале; прозор сс о^вори и лун»у стресавши са сеое комаде стакла. Скочих, окрочух шалтср, напрззнх свнјетло и — расколачнх очн. , Иза решегкп стајЈШе ориј-шка глава. Нрна разОарушена мокрз коса. шнроко карова^с чсло, дубоке •«ргчЈ»е очи, јак али сп.госнут ног, гт ша уста с в>чн.»:<м зубима, Орадурки у којој се растапају у киши грудге и свијеће од леда. — Чрт! — кликнух. Он гледаше у мс жмирећи оч»гма шго с;;1 *у могле трпјети св;цетло лампе из столу покрзј крсзета. Надме гЈоС-разе, намјести усга и духну. Р>4ђнрк на сталку и по:;рЈ®ачн нп посте.гн зздепршаше; свј.тил.ка се заљуљг а да се не угрку. Он се зачуди. менс његов неугпјех осоколп; страх ме мину; |ез;.к ми се развезл. — Није то луч, »л Оакл>а од »рабовнне, ни зу0л>а 01 л>ескоза дрва. Н^влде, — електрнка! За тнм иоћним за. .о,/.-м од ккше град плије и сада у сјзју њене свијетлости. Сво ]им ђеш да.хом угасити оитре сунчаннх Оогова; плзмич?ж на врху Јсрнлова коп. д.а. сгањ ча штиту Дгворову, зви* језду над главом Живанином, али нп* ка-:а и нигдје то свпјетло штц га земник откри да расвијетли њиме св.- твоје мрачне граловс н све твоЈе тзмне путе. о оче тм»ха. Он је и даље жмирио, трсеКи се да се обикне на свијетло; гледао мс кроз дебеле густе длаке дугих 1репавица. Нешто га друго још горе смсгаше одбијајући га од решетки и силсћи га на кашаљ који ми се иричраж налик нз грмљавкму. Наједном као да се мечему досјетн. Скине с раменљ лед и снијег. иротури руке кроз решетке и притисне мраз о пећ краЈ прозора. Све се створи водом. н ои тргне натраг опечене длолове. — Аха, Сшегоношо! Није то опомште, но ираднјагор. Цситрално грнјање. Има ова кућг једно вагрено срце шго ТЈера разгргњеним ков!шским жилама топлииу кроза све зидове Узалуд твој лед и таој а»иЈег. о оче студи. Минуше давно епски ром јнгични дани ка1 си водио ратове са си»+овима Свангсвидошм и Он<ј л»уде таком и мрзлмгом, па могох и о теби, силномг. пјсвати као о

богу и (унаку. Наств доба да се с .гудима мзло друкчије разшвараш. па и са мном Сједи гу, иод гнм проЗфом, док мене ирадијатор са 10 кри лв грије. и снјалииа ме од 4и вата сСазјавз; турн нос свој иамећу двију сд тих шипкм, те ге са м:ч!м разгоизрај. или иусти дз ти прочнтам јсдј'о пјевање из моје г Жнвлне м . Малко је старомо-иа, и почегничка |е радња, вли у њој прнчаг! о младостн оне, зОог које гуте бчтке ил:ој1в.1. Можла ће те то шткао > тјсшити. Јср си сгмо у и.ему још ж;_ч и здргв. главо Јада и Бјесова, страху и тргпете наших праогаца. О кбши град!1тел»у зимскнх кула на врхун* цнма платд»ски>м и на сгожерима зсмаљсккм. — Бизши? — загрми он љутито. — Само тншс! Да с;е пробудиш дјецу што снавају у овој кући. — Зашто „бннши"? — Јер на врху готово свих плзнина сазндасмо топло турисгшко с.кло њ.шге, хотелчкћ, звјездар;«ицу илн салагориј с успнњачем или га жичном жел>езницсм. Па сх|да, рјдиј. телеграф гелефон. Побјегошс, јер сасснм сувншни, чак и фратри са св. Гогарда, олише другамо и они н њнховн пси. Прекорачнсмо, или бзрем •фзлетјесмо, све врхужце: чзк и ХимглаЈу. Пз гдје бн ти сада могао грздјјмј с103 Лсћан, нову кулу Н с О ојшу. нов Голеч град? Браино се их 0 1 веселих прол»еп#их богоза. од Јарила и од Стојаабогз; но од нас их више не можеш ои градити. — А стожери земал>ски? — И ти су већ наши. Орасмд по н .има саоницама н бродовнмЈ ледоломцима, ирелет.есмо их сгроЈсвимз калнк на јастребе. Огкрксмо све њихосе тајне. Сједкмо у кину и гл-мамо лов ка бијсле мс.вједе и на ки* товс, процеси.е шшуина, зборове моржевз. Ојелину по.га«а од вјечна скијега, блистање летен.скз и залсКннх мора. А никага вићетн и теОе. И твоје |е одмлцги.е крЈ.во што која „Живана" игсје »ижада дошла до прнз-:ања и у цијену код људи. А и како Ои, када Жкввну в::ше «че стнмаш, и длакавН Мгокоч не иде по свијету, и б »ч]есу Вуку испадоше зу-

Ои, и гроглгвоме Балзчку нема пнше мјесш ии у иричЈМз зј дјсцу ? Н.сусрсга|у вас ннше ии весели скијјшн на алпннским нропличнјмз Шго се гфше ззало пз1њом кли Јунашшом, свд се зове спорт. Дз се сада ноквжсш доље у грЈду, рекла Ои дјшз . Глс св. Николе који се ове год>*.1с о|рнјешн о калеидор' Тн иусти дз те свладамо и Оез помоћн Св&нто&ндо. ве дјеце, да те иро1Јсромо онкрл ме!>е, у мрз 1 ј :о кралсочво ми1ј, чамо двнаши»и чнгаоци књига више радо 1гс залазе. Шго се све » лјс дссилд од оних дани кгд сам јз , прсд 35 годк»а, нјсвло о В.цу н Нев.иу, о Нан Голечу? Чак се н моје осамл>енс Велоселб и тијсчсд фјорд-зукз »а крају огока елекгризкрашс, ,1а садз и ондЈе Јсдва тко зна за Чршзу тауу у ко;ој сам иегда којешта доживко. Што ми до^е, јидничс, кад пусгл да од гвога г.мрифккатора посталем 1Војлм суцем? — Ху' Ху1 — Не урлај. кад' кае не можеш прожетн сграхом већнм од стрспње шго је у иас улијева глас нашнх тоиовз. — Не тулмм од гњево, но кликћем од раиосги Ш1о, док ксстаје мене, гуОе се св зомл»е и о -и о којио 1 ј сс Ооријах од иостања свлјета, а Оијаху ваша срећа и вссел>е. — СвнЈет.ти Саантевндови синовн? — Да. ссж. Несгаје мене, алл са мном и њих. Нс вндите в.:ше ПрИЈСзду на ијтоку , Појезду ^а ззпалу." И Момир взм не зла нишгв реКи. И Дкди Ладино је »ал:е зз взс сада ира- % зан шум, ријеч изгуол.ша у врглогу зјшања и време-на. Угзч>> дрво Цзфнна{ и Н јв опусги. И гвоје су ријсчи Озчс.че у в стар Нема в;:ш* Свзнтсвидовн&а. Про?свим још једном свнјетом да бришсм посл>еан>е њихоп? трагове на стгзама земаљскјлм . Умк <р _х:о од 1>:гс смртн, од нсте руке, од Земшковс И бнт ће што сам > :• јск хтио. ПоОијећен, "а ћу ипак п(х>ијелити. Не заОорсок н то каззти на крају те своје старе Гфиче

( копска Црна Гора позната Је н по своч народном колу коЈе Је право весел>е за свет ПРОГРЕС И РЕЛИГИЈА

Загреб

Вдздимнр НОВАК

У сталан прогрес човечанства, у њоово наиредовање у |сдном сасвим сдрећснок цравцу. веру|у мјкли тчко дуОоко да нису ни свссни гога да је то свмо всровање Сам |фо1рее постао |е за њих тако рећи |една ре ална сила. као да је про^рес могућан Оез дука који га остварује. И као да |е нознат нраван нанредовања или смисао и кра|њи иил> чикско вс историје. Зато је питан.е. пре све га. шта |е уопште пршрес Шга се може сматрати као напредован>е * А, најзад. многн и ол оних. који всГУЈУ У прогрес, не верују да |е гај гршрсс нсограннчен и сталан. непрекилан, т|. да се увек иде само граво наиред. а не кривулаво. нл цик-цак (услед тога што. норед напредоваи>а. има и назадивња). Ннкаква теорша не оаташћује тврднти да свет у целини нанреду|е увек ка Оољем. како |е |ош Канг ре као. То може Оитн сам<» нрсдмет веровап.а. А познато је да миоги велики мнслиоци (Русо, Шонснхауср,

Љ

У

А

В

У Галичнику (Јужна СрбиЈа) наше всенс се готово никад не олмграју: -»•1е ередно и на улицн, у кући и иод стада

Био јс пун и рзтостан дан. Кра| црквеног порталз стзјао је човЈек, мрачан и иепрнступачан. П<жрај његз су пролгзилм луди и пролгзнли сагн неопззнце, кзо дл га и нема. Ни један поздрве. ии Ј"гл «а ријеч пк су бкли његови. Све тече. Пролдзи. Он с:.мо стоји збијен у једчу мисао, у једзн тренутак кога чекв. Пред ње1 а сгаде, изОезумљена и заплакаЈЗ, жена. Њезна сестра. Застадс. Поглед јој се укочи, уста |едва измуцаше: — Гдјс је она? — Ја Је чекам! — Она тражи вас! — Мене? — Срамота! Ужасна срамота! Оставила је сватосе у кући и иобјегла з;- вама. Увијск је она Оила такова. Сад овако, сад онако. Писана |е заручнику: „Ја ва: не љубим. Пали сте случајссо у мој жнвот. Нс могу себи замислити час, нн гу Нц.*при|ат|>ост, да се тућа нељубљена уста прн Слиже мојнЈЈа, и да ме гуће руке обујме као овоју. При самој помислн на тај час, гадкм се над собом и на.д вамз. Да вас ие морам са прсзнром одгурнути, кад ми се нриближнте, побј»гла сал« оиоме, кога љубим. Љубав )е јача од мене. Ако данас ие наћем онога, кога тражим. сутра ће те наћи ви — моју љсшииу." То је њезнно аисмо.- Јесте ли Је вндјгли? Њсгова је рука дрхтала. НиЈе знао да ди би од радости врж:)гуо, или Он од бола Јаукнуо. У живцима, у крви, у души настаде хаос. У јсдном треиугку узвисила се она иад њим. као 0ожанс1во над животом. Буљио је у сесгру, као у »кодрсћеност н буниао, као да луди: — Она је била нгнца у иебеским ширинама, а ј сам је хтио да окаљам иајнудлшим клсвстама... Она је била свјетлост, а ја сам био мр&к. Он>а ,е била тајна, која значи љубав, а ј ' ј нксам умио, да ЈоЈ се поклоним. \тио сам, да је упиштим, а оиа је побиједила мене... — Шта ви то говорите? питала Јс избсзумљсиа жена. — Погледај ме жено, завали он ирема њоЈ. Пред тобсм Је човјек, ме »,у људима иајгаднији, а мећу ћаволима најиодлији! Знате ли ви штз . ам Јз говорио пос.тије онога трена кга смо се рзаишли! Ево шта; и Ја ћу Јој се осветити! Ја ћу јоЈ се освстити' Смислит ћу Јој оаЈбесЈиалнијV освету, да ће се само небо надамчом да згрози! Сутра, кад поћ 1 ' у цркву »«з вјенчање. дочеакат ћу јс пред црквеиим порталом и прсд сто;-к»1#ама, пред хиљадааса људи, жспа и дјсце унриЈети у њу прсто-м, као у најзадњу блулиицу. Нећу се суздржаваги ни од лажи ни од клевете, само да се осветим за све оио, што је она мени учииила. Узвикнут ћу гллсно, да ие чује циЈели свијет: „ГлсдаЈте Је људи! Та Је жена би.п моЈа, а сад иде с другим на вјснчање' Јесте! Ја сам Је »«мао! И те руке. и та бедра. и те усне, «Је је то Оилс моје! А сада ме сстачл.а. дч одмссе ддогом осквоњаш дЈлсЈ.чан-

ство! То Је она! Тгква је онз! Уз»ите камсн н баците иа њу, гср онз |е блудница! Хичаха! 1 о ћу |а њој учнсзити' МоЈа освоа пе позна;е гра ннцз, ксо шго је'ннје ии мојд љуОав поздала. У)ж;шгит ћу Је, у)жшгитн!' 4 Зграбко је своју глаВу објсма рукама и ударао њоме о камекн брид црквесЈОг портала. Жена се згрози над безумним човјеком и плЈЈеже од онесојештена трупа са очајним врнском... Кзд се разабрао. 3 1ао је јаено. што ▼реба да чинн. Он је мора наћн, живу нлн мртву. Постао Је наједном одлучач и миран. 3»гао Је, шта хоће. Поће инз улицу. Жгвии су му подрхтлвзли. С чзса на чгс цвокотали му зуби. Ћутила се поремсћкоала. Нз улнци је био обичви свзкдањи мепж. У.тнчне слн.че. Рззговори. Љу1И, жене, дјема. Једпи иду горс, други доље СииЈу се, плачу, застзјкују и исчезавају. Њелгу је то био чудан н иесхватдив свијет. Дапзо му је свој властити псчат. Комсшан>е н мстеж тумзчио је сопственнЈМ упутарњнм расположењем. Тако му се причиЈиило, да цио таЈ свијет поз*а њсгову мисао. Он знз, д-а га жсна тражн и да он њу тражи, па се ои журн, да му помогне. Л>уди су стрзховито јурн.ти улицама. Он јј потрчао још јгчс. Ипак се 10 њсга ИсЈвише гнче. Било Ои нспристоЈЖ), да Је прије њсга, когод други иаће. Сее што се на улици догаћало, он Је на се прнмјеи>ивао. Ниле могао ни замнслити, дз Ои на свијету нешто дру гс заммало људе. Нска жена водила је за руку дијете и плакала. „Сирога!" помисли 011. „Н>е се то више до>мило иего мене". Дотрчзо је на главну улицу избивши нсиадано иза угла. Тамо су људи управо гроз'*ичаво јурилн. — Нашли су је! шзсиу он и потрча, као луд. Прнчнин «<у се, да гз нетко викну с другс стране тротоара. То је био њезнн глас. У два корлка прескочи у.тицу и нзће се на другоЈ страни. Ннкога иема. Један господим стоЈи пред излогом и проматра ствари. — Гдд* је? — Ко? — Она. — Ко. она? «— Сад ме је викнуло, згу |е нисте чулн? Билз Је Озш у вашој близжм. — Јз нисам сигкога опазно ооврзти он хладно и окрену се поново промз излогу. — Чудно Овај час сам чуо њезин глас. а ви Је нисте опазилн. Појурио је лал.с, да ие губи временв. Ту је она у блиг-нни. Врзо ћс Је наћи. — Ено Је! внкну у слр глас. Стао К пред иеку дјевојчицу и »^пањио се: Ннје била оиз. Имала је њезин ход. али н»«Је билл она На др\>го, : С102ИИ ГПЗЗИ ИСТО ТЗКВУ ДЈСвОЈЧИЦУ, имала Јг њезии злтнтак Па да! Тч је и.сзнн затиљвк. Цобро гз |е познавао. Толико ју је пута пол.убио у злтиљак. НиЈе ге нчкако могао посвацжти. Залети се„ кло и

ухвгти {е зз руказ: — Н.почш сам ге нашзо' — Изволите? — поглеЈају га заррспаштено вечије туће очи, врло нс нрнјатне. — Пдрдон! Ја сзл! мислио, да је она. Ништа зато, јг ћу њу веђ сгит»*угн до К01И13 улице. Ту нсзатеко **е довикнула. Ннје могла бити нредамном ни десетак корзчзја. Ако се пожурнте за мном, вндјет ћете јг и ви. Опет Је наставио пут . Сал се њ»зииа с.тичса укиожазалл прел и.им све више н више. Нафијевао Ју у свзком лнцу. Сусрегзо нз свзком кораку. Јадча се смијала, као оиа, друг* кретала, трећа носила исту хаљину. И све тако. НиЈе се више могао да С )»?.ђе. Почео Је котебаги. Није знао више, којоЈ жеои дз пристуни. А људV. су непрестано журпли и непрсстаис гражили. Он ззусгзвн неку груПу људи и поче им ужурбано тумачити. — Овако Је не можемо иаћи. Морали би нромијснити такгику. Зар не вндите, сое улице врве њезииим утварама и у свз-кој жснн има њсзнн лкк. Људи су се боЈзж.гиво удаљи;.и Лућаци, говорио је он за њима. Нска је само траже. Овако Је никад иеће наћи... Његово се привићење усаоршавало. СвнЈет се сасвим промијенио. Добио |е милијоне нових облик.1 из којих Је говорила ОНА Кас да гз је оиаЈ његов унугари.и Б01. ком сгвара чудеса, разграћивзо и изнова градио. И ствзри и простори и л.уди, све је било пуио ЊЕ. Улице се грангле по граду, као црте из њезнној руци. Свакз та црта казивлла Је га;ну судбнну надземал.ске љубави. По улинама су ходсли људи. жеке, дјсцз. Свн су глегали ЊЕЗИПИМ счима и омијали се ЊЕЗИНИМ усиама. Над њнма Је почивало небо, г.уно чисте дјевичанске душен, као да се ЊЕЗИНА зЈен-ша рзширила у бсскрзј и постала — небо. Ишао Је све даље и даље. За њим је остзјзо грвд. Огварзо се слободан и безграничан простор. Пашн.аци, еоћњаци и брда имали су боје ЊЕЗИНИХ одијела/ Она Је тако кигилд своју љепоту. Велика риЈека протицала је широким коритом величанствсио н мирно, као ЉУБАВ. Јзњад у даљтм бнјелила се нз ливадзма, ко ЊЕЗИНЕ пребијел? руке. Козчићи се играли. ко ЊЕЗИНА несташност. Кудзгзд се макне, камо год се окреие, свуда срета — ЊУ. говори с њом, смије се и пјева. Она ниЈг внше м.зла пркосиа дЈевоЈчипа. која радо спава на н.еговом крилу. Она је сада почетак и свршетак СВЕГ А. У н.^му се пробудно Бог. пробудило се свјсгло и његову ЉУБАВ пргтворило у - В1ЧЕНОСТ. На обачи расјеке згстаде, паде и кликну v сан глас: — Плзлржљам те олдосним срнсм и дрхтавом руком ТИ вјечнл жено. шго се ол свега српа и из свију 1твари смн!еш на ме. као 1иј?т«» на иг рзчку. Сп<""г !е 1-в г> К10 ЉЕПО1А. у којо| *.11"Н1 - ТИ Загу-.б Л. МУРЛД15И 0В» 1 ћ

Толстој и др.) нису уопште всровали да постојн СЈваран просрес и да наиредован.е науке. т|. све веће знање, чини човска бољим и срсћпи|им. Мећутим. у 18 вску всра у интелек туални и морални прогрес. у способност нео)раничсног усавршаваи>а чо всковог. заменила |е хришћанску ве ру у дру< и, бол.и живот. стављаг. ћи у из1лсл ра) на земљн. као неминоану иоследицу прогреса УчеЊе о про |ресу било је догма Вера у прогрес, у разум. у науку. постала |е и<»в »м рели)И|ом. Философгка геориЈа прпсреса пипала |е релимца нрсмр I. Гелнги|.з науке к<ма |е чак нази. л ш.вим хоишћангтв <1м Разум на\м, прогрес и цивилизаци|а иостали су идоли н0во1 добп. вели с правом Давсои Јер вера V ирогрес (какву је имао и. нр. Ренан и толикн дру»и) брзо се иренела у масе П.мам нрогре-а био јс. како вели Пењи. утсха. нада и последњи нричеп читаве ј?дне генераиије. А про! рес науке и технике. како се чинило. оправдавао |е иотнуно ту всру. И тако је хришћанско учсње о спасењу «амсн.ено всром у неофаничено напред<1вање и усавршанзн.е ч<»век<<во. Два века је иде|а про1 оеса голчко владала -евр<»пскнм духом да се о то мс није ни диску1овало и тек од пре 20 година њена |е врелност о.чби.т*но доведена V иитање. 1ер V ствари нссрсће Евроне и ночињу, како је с краком речено. од оцог момента кад се та| раииона.ши појам цроЈрсса намегнуо евронском духу. Затпсе сад почиње све више намашавати да )с снас Р.вропе у враћању њеиим хришћанским традициома. тј у потврћиван»у надмоћно! ;и религшског перопан.а нал иеодрећеиим п<чмом прогрега. 1ер самп рели1ија ммже, како се с прав<»м гвр.си. дати дух<»вну енсртју потрсбну за сгварање културс. Сама наука. вели Давсон, нгма соиијалну динамичку ситу к<»|а је својсгвсна релишји. Јер рели1И)а је велика дннамнчка сила социјалног живота. Вера у прогрес 1е вера у разум чо веков. дакле вера у ч<»века. А на крају кра|ева и та вера у просрес, тј. V човечанство, заснована је на рс лигији. Илеал јелног соци|алног поретка. засновано! на правли и братству мећу људима и мећу нарллими, је један религиозни идеал и не «ои<е постојати без религијске подлоге. Виталност једног друштва 1е дубоко всзана за његову рели1и|у. Зато је с правом речено ла наиуштање религнје није знак проЈреса већ сим ња Наша култура Засноваиа је на религијским темел.има и бсз тих темеља не може п<»сто|ати. Ако култура значи стварање вредности онла се неминовпо иаиеће иитање: шта 1е прапа вре1н<»ст? Шта је вечнв. апсолутна врелност која јсдино може бнти мерил<> свих впед ности. и. као крајњи циљ стварчња врел.ности. значити ствапати прогрес? Јер ако су све све впедности сзмо релагинне онла о стварн<»м иро гресу не може бити говора Релатив нс вредности су несталне и пролвзне. те данас може важити као вредцост што се сутра вшне не с««лтпз тако; и обратно. Према гоме 1агн» је да се остварење таквих нре.Ш"Сти ие може сматрати као прави прогрес. Да пак сама наука није Л"В<»л>)'а и да прогрес науке не мора зчп ти прогрес у<»пште. показу|е и с*'° "не јагно духовна кочза нашег л«'0а. Питање прогреса. стваран.а снр ви ших врелности. питање највише вред ности. као крајњег циља и смигла човековог ствараи а на земл.и. в<чи немнновно рслигији. Јер никакав пр<»грес нз\ке и научне фил<»со<|»ије не води решењу тог пислелњег питања: ту се може само веровпти З.т то никаква вешгачка релишја нрогреса или „религија науке" ие м^же зам»'ннти ппаву, ист<»ои|ску ре.гми|у. Заго није чудо што су и ил<пећи на\чењапи скоро по ппапилу бчли лубоко релш нозни л . ути Данас |е всћ сгчком јасно да гам папм са ма наука није л<»пол.на || ,г » иа» п елак на\ке и тсхнИКГ и побољшлње ма|ери|алн<»г живота не гпмо Ин1*» з'»:1чило усанријивв^е ч"п<'к0в0 всН •е илнрошв. 0СНР0МВ1ПИ10 ДУХ ЉУДки и ловпо ,1о луховне. моралне и «"<1онм1не криле. Д\у|.рнд крн^а иатег тоЛа. мпжта ч К| крила н■ • 1 у је ччвечанство до сад познало. изазнала је кпиау Ш