Predlog za potpuno suvremeno uređenje sadašnjih okruga, sela i varoši i budućih opština u Srbiji

а то што на пету мвого а сло- | ствују | “ једни и други. Јер.

_бодно утичу интереси појединих, да_кле већине пнтересованих из народа, _те прилике има да се развије свака 1 снага; -

- Зато што та управа највише -на слоботу полаже и ову негује, за чим одма долази п развијање личних _ врлина п радиности за друштво ко_рисних, пи што се код самоуправе на местима патријотичне жртве радије чине и дуже трају.

А ко мрзи на самоуправу 6 раи је мрги: | -

а. Зато. шко одржава закона равноправност и _ Једнолико ст него је у једним местима добро да се боље ни желети не може, а у другима, на против, мање више добро, или мање више 810, п тако, да што је у једном месту добро и право

__у другом то не мора тако бити;

х

б., зато: што због те разноликости _ пзаконе неравноправности општи ред _ пили опште добро код самоуправе лакше се У ОМарЕ ми љмање има сигурности да тога не буде; и

в., зато: што код самоуправе нема средстава као код државне управе а највише: нема ни способности оне, но у велико влада неред п глупости неправда: а од глупости пема веће силе, и ништа теже но пеправду трпети. (0 тога ја не тогу бити ит чисто за чиовна управу 1 иело за сатоји тв.

Него, не препоручујући ни саме овејане теоретичаре без икаква пскуства, као ни саме чисте практичаре без икакве теорије, и који не ће да "знају шта научен свет ради и предлаже и препоручује за државни и општинеки живот, п шта бива у државном попштин. животу по осталом свету, сољу да у упр аваљлс налимљл у опште, уча-

што се код 0 те- |

само ће

се тако стећи знање или снага, која ће, = по нокуству п по теорији, до-

бро познавати и народ коме ради п народне законе п природне појмове о праву и држави: народне склоноети, његову умну и материјалну моћ, оп-= |тште п месне склоности живота његова, те састављајући п упоређујући једно о другим, који ће помоћу науке, нс-_ куства и природног аи обичајног као а законог духа народног, чинити му оно што је право и добро и што се. правом слободом зове.

Хоћу дакле управу такву у којој ће се пзравнати све наведене протирности јавне и приватне управе. А то код нас, према нашем стању, образовању п искуству, и нашем недовољном и неснажном заузимању код мањине а потпуној немарности код огромне већине за ошште потребе и добро, не може на други начин бити него тако, да се што већма читовнечка, рад. ња свежсе са сарадњом приватни“ ишта — грађана — т тако смеша теорија са искустволе пе искуство с твортијол или обоје још им са самоучким ч са триродни знањељл народниле, те да се отиштинска кућа оплатински гради, кући « одржава. |

И заиста: кад свуда ши по целом свету, где год државе и скупштине има и у самим скупштинама — зако= нодаветву — раде заједно влада и народно представништво — народ — зашто да то иу управама пародним не буде:

И занста: кад тамо —= у екупштинама — раде чиновници, па ма то било и сами министри, с једне, а све сами грађани е друге стране, то се никојиљ начинол чимовништво од грађан= стве мтмеде не пскљуј“ пује, НИТ увиђам

основа за страт од читовнтттва а ни