Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije , Statistika šteta od grada u Kraljevini Srbiji za period od 1896 do 1905 godine sa jednim kartogramom

: | Оштећена | Вредност 5 И res површина у | штете у ди=) A 6 КЕ хектарима | _ нарима ГОДИНЕ —АХКЕЕВ И Superficie | Montant du ee GES endommagée) dommage en mass en hectares | francs | | 1899. 5 а 49 4. | 367.357 MOULE EE 174 17. | 1,245.046 | Пеј а а осе ње 229 15 | 1,9098.862 1902 - · - DO Le | 164.610 005 M 58 | 7: | 682.505 1904 << 5 5 - à: 28. | 3.1 222-400) 1905 + « : «+ + à» + : - - 92 | li | 1,115.259 | Csera-Total: - - : - 928 | 134452 | 12,725212| | Ipocewro-En moyenne 93. | 13445 1,272,5210

Поделимо ли с бројем оштећених места површину и вредност штете, опда излази, да је у овом десетогодишњем периоду долазило просечно на једно место по 115 хектара оштећене површине, а 13.713 динара од вредности штете.

Поредимо ли вредност штете са оштећеном површином, налазимо, да је штета износила 95 динара по хектару.

У појединим годинама долазило је од оштећене површине хектара на једно место, и то у години

1896 · 662 1901 65:7 1897 - 2110 1902 · - 1238 1898 + 7573 1903 · 1887 1899... · . «+ 928 1904 + 1502 1900 · - - - 100:7 1905 · 119:6

Пе обзпрући се на 1897 и 1898 годину, ми видимо, да у овим размерама не постоји велика разлика, нарочито с обзпром на провечну размеру, коју лаје цео период.

Од вредности причињене штете од поплава долазило је просечно на једно оштећено место

у години динара у години динара 1896 · · · 3.387 1901 + - - 8.620 1897 · · · - 27.487 1902 + : : - - 5.676 1898 - 3.945 1908 · · · - 10.930 1899 7.497 1904 . 9.757 1900 - 7.155 1905 - - 12122

Овде имамо много већу разлику између просечне штете у појединим годинама и штете коју даје цео посматрани период, а која износи на једно оштећено место 13.713 динара.

Највећа разлика показује се, кад се оште-

ћена површина пореди са вредношћу штете. На |

један хектар оштећене површине долазило је просечно динара у години

1896 » - - 51 1901 · 182 1897 · . - · 130 1902 + 202: << 4 + 46 SOS а UE 1903 . . . . 86 1899 · . . .. 88 1904 =: à à 64 1900 71 1905 101

| Године 1898 поплављена су неколико места у окрузима: крајинском, нишком, пиротском, по-

"дунавском, пожаревачком и топличком. Највећа

| Ова разлика долази отуд, што поплава не "квари само обрађену земљу, него и зграде, уништава стоку и друге покретне ствари.

На послетку да изнесемо неке детаљније податке о поплавама у појединим годинама по"сматранога десетогодишњег периода.

Године 1896 била је незнатна поплава само у пожаревачком и ужичком округу, и то у јуну и јулу Оштећена су по два места у сваком округу. У пожаревачком округу штета је била већа.

Године 1897 поплаве су биле у десет округа. Највише оштећени су окрузи: пожаревачки (8,894.188 динара), и нишки |2,152.620 динара). Више од 200.000 динара износила је штета у окрузима: крагујевачком, пиротском и подунавском. У осталих пет округа штета је била мања. Поплава је било у јануару, марту, априлу, мају, јуну ијулу. Штета је била највећа у мају (5,25 7.996 динара), за тим у априлу [661.888 динара), јуну (379.199 динарај)и јануару. (807.500 динара). У марту и јулу штета је бпла мања.

штета била је у пожаревачком и подунавском округу (36.140 и 25.000 динара), у осталим окрузима штета је била само незнатна. Поплаве бпле

CV марту, априлу и мају. У марту износила je 2 d J У ]

штета 61.140, а у мају 27.800 динара.

Године 1899 била је поплава у једанаест округа. Највише је оштећен округ крушевачкп, пожаревачки п подунавски |100.000, 70.000 и 50.000 динара); у осталим окрузима штета није била велика. По месецима биле су поплаве у мају, јуну

|и јулу.

Године 1900 било је већих поплава у окрузима: пожаревачком, подринском, тимочком, пиротском и моравском, у којимл је штета пзносила преко !00.000 динара; у осталим окрузима штета је била мања. Поплаве су биле у априлу, мају, јуну, јулу и августу.

И године 1901 било је великих поплава. У округу крушевачком износила је штета 522.000 динара. У окрузима: београдском, ваљевском, врањском, рудничком и топличком бпла је штета "већа од 1!00.000 динара, а у осталих шест била је мања. Најмању штету имао је округ пожаревачки. По месецима биле су поплаве: у јануару,

"Фебруару, марту, априлу, мају, јуну и јулу. Нај-