Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije , Statistika šteta od grada u Kraljevini Srbiji za period od 1896 do 1905 godine sa jednim kartogramom

и

— XXI —

вћеи део штете пада на мај (1,074.250 динара);

од осталих месеца била је повећа штета још само у марту и јулу.

У години 1902 износила је укупна штета од поплава само 164.610 динара, и од ове суме долази на округ нишки 107.280 динара. Окрузи: београдски, моравски и пиротски претрпели су штету већу, а врањски и руднички мању од 10.000 динара. Поплава је била само у фебруару, мају п јуну, а највећи део штете (107.000 динара) долази на месец јуни.

| Године 1908 било је опет већих поплава у окрузима: београдском, крагујевачком, крутевачком п чачанском. Од укупне вредности штете долази на ова четири округа 499.000 динара. У остадих шест округа штета је била мања. Поплаве биле су у марту, мају, јуну и јулу. Штета је била највећа у јуну а затим ну мају |435.000 и 109.000 динара).

Године 1904 износила је укупна штета од поплава само 299.400 динара. Поплава је било у девет округа, од којих је највише оштећен београдски (100.000 динара). Од осталих округа оштећени су са 30.000 динара само окрузи ваљевски, ужички и чачански. Поплаве су причиниле највећу штету у мају [182.800 динара), а у априлу и јулу штета је била мања.

Прилично велика штета од поплава била је 1905 године.

Оштећена су свега 92 места у петнаест окру-

"га. Највећа штета била је у београдском округу

(585.000 динара), за тим у тимочком и крајинском округу [119.959 и 105 800 динара). Остали окруви мање су оштећени. Поплаве су биле у априлу, мају и јуну. У овом месецу износила је штета 569.309 динара, а у мају +04.159 динара.

Из свега до сад наведенога излази, да поплаве у мају и јуну наносе највећу штету земљораднику.