Pripovetke / Branislav Nušić

= ТРИНАЕСТИ 95

бине, једном речи он је увек био тринаести и у животу.

Оде у школу, на пример. Учитељ уписује на А, Б, В, Г па тек Петроније тринаести у списку. И“ онда већ зна се како је прошао кроз школу. Ако је ларма и галама, учитељ се накостреши, па мерка: кога, кога, и хајд' Петронија дугачким лењиром, па све по ушима и по прстима. „Петроније, голанферу један, тебе ћу ја у кацу, па ћеш омекшати као туршија!“ А Петроније заврне очима, засузи и задршће му доња вилица, и осећа да га нешто по телу гризе као да је већ у туршији.

Хајд ништа то, него дође испит. Петронија прозову тринаестог.

— Петроније, душо — увија учитељ пред кметовима и туторима — кажи ти мени где лежи Ва„љево2 Петроније се згране:

— Ваљево... Ваљево... Ваљево...

— Дакле, где се налази Ваљево

— Ваљево... љево... Ваљево се... налази на мапи.

— Петроније, преисподње магаре! Петроније, смрдљива уштво! почне учитељ, заборавивши да су ту кметови и тутори — шта мапа, шта Ваљево; каква мапа, какво Ваљево, штене једно! Говори што те питам. Говори, говори, говори, кад ти кажем!...

А Петроније гута пљувачку и жалостивно блене у таваницу и дубоко се загледа у једну мушицу.

И тако дете пропаде. А то не што није учио, Боже сачувај, већ учило је дете, учило, али бадава. Не да се тринаестом ђаку, па не знам како да је научио.

Изиђе из школе, оде на занат. И добро почело дете, таман ухватило свој пут за живот, али газда га истера. Истера га; вели да је глуп, не зна да дочека муштерију, не зна да испрати, не уме кусур да израчуна, не уме ништа. Лепо, хајде код другог газде. Седи тамо, седи неко време, па га и овај истера. Хајд код трећег, четвртог, петог и тако све даље. Један га истера што је глуп, други што