Pripovetke / Branislav Nušić

ТРИНАЕСТИ 99

па онда, Бога ми, пљесну се рукама и г. министрова жена:

— Зар тринаеста Немој болан, откуд баш "тај број нађе Умреће један у овој години. Метни, тако ти Бога, још једног, нека буде четрнаест, али немој да потписујеш тринаест,

Г. министар се као прво нађе у забуни, па најпре не хтеде ни да чује женске будалаштине, али жене окупиле, те хоће бити, неће бити, док није г. министар попустио.

— Ама, немам више никог да метнем.

— Па онда избриши кога нека буде дванаест.

— О, мај, хајде да вам учиним — рече г. министар; узе перо, па мери овог, мери оног, помаче једанпут перо до једног па га одмаче, помаче до другог па одмаче, па де овог ће, па де оног, па тек спусти перо и учини кврррц и написа једну дугачку линију. А кога ће него грешног Петронија „Јевремовића, који је чак и у указу морао бити тринаести. Била је дакле пропала свака нада. Годину дана г. Петроније није умео ништа ново да измисли, али после годину дана опет као сину- једна нада, ули нова уздања у празно срце г. Петронијево и он се трипут прекрсти пред иконом Св. Марије са речима: „Мајко, Богородице света и века, сад или никад!“

Доћиће дакле у срез г. начелник, а то је нови г. начелник, који први пут обилази округ и чија реч много вреди код г. министра. Г. капетан већ недељу дана раније нервозан; госпођа капетаница још нервознија. А баш није требало још недељу дана раније бити нервозан, јер је капетаница услед тога разбила три тањира и једну главу осуђенику, који је пуштен из притвора да госпођи капетаници у кујни помаже. Капетан је почео у канцеларији већ и за најобичније ствари да се баца лењирима на персонал, док је то пре тек погдекад, и то само за важније ствари чинио.

Фасцикуле су биле чисте као злато и уређене као апотекарска стакла по рафовима; пандури очи-

ТЕ