Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 28

хање.. последњи чврст загрљај... и њихове душе одлетеше загрљене на небо.

Бак ассотр!!!

Ама чекајте и поговор. Ја мрзим предговоре, то је већ изашло из моде, поговори се још трпе јер су ређи,

Доћиће једно поколење које ће се дивити моме добу и доћиће једно поколење које ће се смејати моме добу.

Ја ћу их дочекати, јер сам ја феникс и из мога пепела изнићиће гадна и одвратна тичурина са ду. гачким ноктима, са женским навикама и с перому

руци, и ја ћу онда писати — критике. Верујте и тада — а то ће бити после пет стотина година — биће, као и сад, најлакше писати

критике. Ах, то ће бити дивно доба; доба кад ће књижевници образованога потомства појмити, да то баш није никаква слава стећи „лорбер“, којим се уосталом ките и прасеће главе о Божићу.

То ће бити доба, када ће Бог опет сићи међу људе; са Давидове харфе заориће се псалми; титани ће заиграти стенама; раскалашни шум вала пратиће гласи сирена; потећиће животворне воде под палицом првог вероучитеља и бескрајни хорови анђелића и херувима заориће кроз васиону једно опште: „Осана!“ И ја ћу бити ту, у овим истим мојим старим, жутим панталонама, с овим истим шеширом, и ја ћу се шетати улицама и сретаћу се са свом децом славе и око моје главе, дакле око овог мог шешира, засијаће светитељски нимбус.

А знате ли, зашто ћу ја да живим толиког

Живећу из пакости, живећу из радозналости, најпосле, живећу само зато, да видим колико ће њих још да пишу приповетку о љубави двоје младих из Вероне

Та шта се буните, говорим вам о љубави двоје младих из Вероне2! Долази ли вам откуд позната она моја малопређашња приповеткаг Мени све долази позната.

Ево испричаћу вам своје ужасне недаће.