Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 65

14. Умрећуг — нећу — умрећу — нећу

И хоћу — нећу — и хоћу — нећу Абердар. Кордовски калифа Абдурахман Ш хтео је да преброји колико је за време своје педесетогодишње владавине проживио срећних и задовољних дана и набројао их је свега четрнаест. Но верујте, Абдурахману је лако било да наброји и толико срећних дана, јер он никад није покушавао да буде — српски књижевник.

Верујте то. Српском књижевнику пролазе дани без икаквог задовољства и без икаквих прихода. А ти су дани брзи, брзи као чунак и пролазе без надања, као што вели Јов.

И ни оком ниси тренуо, ниси још ни сагледао цео свет као што ваља, ниси још ни нашао издавача да ти изда „скупљена дела“ а тек неко ти закуца на врата, и ти се невино одазовеш: „Напред“!

И уђе на прсте смрт, и проговори ти промуклим гласом: „Хајде, шта чекате, мислите ли ви последњи од ваших пријатеља да умрете, ваша су дела већ по антикварницама, ваше су име већ заборавили, хајде, шта чекате2!

— Молим лепо, изво'лте седите, ево сад ћу ја, извол'те, пушите лиг

— Не, благодарим — вели смрт — не пушим, али ја немам кад да чекам.

— Али, молим вас, ево ја ћу вам наћи забаве. Ако је по вољи, читаћу вам свој најновији епр!

— Не, не, хвала немам кад!

— За Бога, па што журите таког Није ваљда тамо на небу баш за мном стало, оставите ме да се још науживам. За мене је овај свет тако леп! Природа, љубав, живот, црне очи, сунце на заходу, зора, звезде, љубичица, па онда плаве очи, па лето, румена уста, луг, ама кажем вам све природино шаренило, све до жандарске униформе, за мене је

ПРИПОВЕТКЕ 5