Pripovetke / Branislav Nušić

66 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

све лепо, бескрајно лепо: Па што хоћете да ме отргнете од тога! Могли би ме баш и прескочити; ено, г. саветник Јанко могао би комотно место мене "да умре, јер знате он је место мене и живио, а човек је уредио своје стање, написао је чак и тестаменат, Ево, ја ћу вам дати, ако хоћете, и адресу његове кућег

— Не, хвала, не могу — вели смрт — јер ве"рујте ми на вас је ред. Ево ја ћу вам показати и спискове ако је по вољи.

= Али молим, што се тиче спискова, ви знате да у Србији они никад не могу бити уредни, па били то војнички или бирачки или и порески. Дакле ако сте тај списак узели од ма какве наше административне власти, ја вас уверавам да нису уредни и да се код нас може човек комотно извући и да не плаћа порезу и да не служи војску, па онда, молићу лепо, зашто се и ја не бих извукао да не умрем.

— Не може, господине; ево уверићу вас да сам у списку чак и подвукла ваше име — вели смрт — јер ви сте једном и изјавили нарочиту готовост за умирање.

= Ох, ви сте страшно обманути. Ја нисам давао никакве изјаве у новинама. Уопште том врстом књижевности нисам се бавио.

— Да, али она ваша песма, читала сам је:

„Ах, дани су моји избројани већ,

Преда мном рака зја,

Истрошен у борби са неправдом н злом, Миру се предајем ја

= Е, враг му материн и са том песмом. То сам ја писао „колико стиха ради,“ као што се уопште те тужне песме пишу. Али, ако је тај пик на мене због те песме, онда молим вас што не позовете прво онога што је написао: „Хеј, смрти, смрти, кал ли ћеш доћ': У црну да ме завијеш ноћ.“

а ево, молим вас, ја ћу вам одмах дати и његову адресу.