Pripovetke / Branislav Nušić

листити- -67

— Не, не, господине. Нећу да кварим ред.

И тако ће остати на томе да се не квари ред!

Превућићу својом боном руком преко чела и прибраћу све лепе снове своје младости. Сетићу се кад сам као дете играо царева и повео своју војску у рат, па у том рату разбио једном комшији прозор и после ме код куће тако неуставно тукли да је мој плач можда чак у Француској одјекнуо. Ох, на то ћу доба дуго да мислим пред смрт, јер то је једино доба кад ми је лако било и царем постати! Скиптар од зове, круна стара очева позлаћена шлофкапа (само нек је нешто позлаћено на глави), а народ један читав чопор ћурана. Најлојалнији народ на свету! Ја само прођем поред њих и звизнем, а они мисле да сам Бог зна шта паметно казао па громогласно и усхићено повичу: „Пујпуј, пуј,.. зоб вео по

Срећно доба!

Па онда, сетићу се доба кад сам први пут заволео црне очи. Покушајте да вам се допадну црне очи, па ћете видети како ћете лепе снове сањати!..

Па кад се свега сетим, кад прелетим цео свој кратак живот, на мојим ће се уснама угасити онај осмех којим сам вас увек пресретао, вас пријатеље моје; моје ће очи усанути последњим погледом којим ћу пребројавати вас око моје постеље. Ја вас нећу питати жалите ли ме, а ви немојте плакати. Па онда, онда већ, као што вели она стара песма, стресћу своје стругало и казаћу вам: „Ох, свете, лаку ноћ!“

И ништа више. На крају се реченице ставља тачка. Реченица је ред речи у којима је исказана нека мисао. На крају живота се ставља тачка. Живот је ред дела у којима је исказана нека мисао. Проста правила која су свима позната. О, Боже, али колико сам пута видео ред речи у којима није исказана никаква мисао, па се то ипак сматра као реченица; а колико пута ред дела у којима није исказана никаква мисао, па се то ипак сматра као живот.

5%