Pripovetke / Grigorije Božović

48 ГР, БОЖОВИЋ

му се замоли да ради благослова поведе барем једну кравицу. Гракнуше на то сељани и Сталета пристаде.

Заноћише у Девичу. Изјутра он мирно приђе пркви, услони пушку уз њена врата, па уђе и поклони се гробу Светога Јанићија, спустивши десет дуката на везени покров. Игуман га благослови и покропи освећеном водицом са светитељева кладенца, па пође да га испрати до главних врата. Жена му беше повела краву, коју гоњаше малишан, Сапутник Арнаутин с побожношћу гледаше како се Сталста вамрачио и како му је тежак одлазак. Таман да изиђу кроз капију, кад га у дно степеница од куле која брани манастирски улаз дочека манастирски војвода, рођак лаушкога барјактара. Више њега бејаше и његов помоћник, такође Лаушанин.

— А кренуо си, Стал-Кијева 2

— У име божје, јуначе!

= А у Мораву, а2

— Да у Србију... .

— Нека ти је добар пут, тек најпре плати конак. Свети Јанићије нити оре, нити копа да би мсгао нахранити свакога бегувца, коме се вуче распасави појас чак до више Призрена!

Игуман притрча и каза да је путник приложио равно десет златних дуката.

— То је за цркву, духовниче — осорно одговори војвода: — то је за свеће и кандила, нека за конак плати. Ова крава је појела десет ска сена!

— Ти се шалиш, добар јуначе, а ја сам путник...

— Не, Сталета... Поштено једем хлеб Светога Јавићија и жив нећу дати да га пљачкају чак и прекорупљански Власи! — опет Лаушанин, па безобразно

ухвати шаруљу за поводник, да се изненађена жена гадљиво одмаче у страну, чудећи се овој неприличности. |

Сталета болно прошапта, вероватно да му Бог опрости данашњи нежељени грех, па нави пушку. Жена штуче назад у цркву, а синчић се истрже и наже доле у поток. Други Лаушанин укрсти пуцање са Арнаутином пратиоцем, док и сам не паде горе