Pripovetke / Ivo Andrić

3 ЛОГОРОВАЊА | - 41

Сув задах паљевине притиште дах. Са пепељава неба стално дажди нека запара. Сјеме се спарило па не миче. језик се суши у устима. У очним угловима пече. Ни ноћ није свјежа. Наиђу кишни облаци из далека, али чим дођу над вишеградску_ котлину, посиве и спласну и осипају се као млак дим. М ваздушне струје што слазе са планинских | повора, чим дођу над котлину зауставе се, смлаче, · закруже вртоглаво у све уморнијој спирали и коначно лијежу изнемогле на већ наслагане спарне слојеве.

На Околиштима логорују.

Сви су се смјестили. још сустижу задоцнели. Хљебари, већином хришћани, зидају пећи од ћерпића и почињу да мијесе хљеб. Ложе се ватре. Попуштају плотови. Очупавају се пластови. Утиру путеви куда никад нису били. Чесме се зачепљују и кваре. Туку бубњеви. Довикују се и псују. Најгласније су и највише сарајске зурне. Али Травничани љепше пјевају. М овако, пред вече, сви замукну и изиђу да их слушају, иако их иначе сви мрзе.

Вријеме пролази а џебана не стиже. Војска се досађује и не задовољава хљебом и сатрицом. Нестају кокоши и јарад по авлијама. Војници се дижу у групама и силазе у варош, застајкују испред ду-. Бана и свађају се по ашчиницама за цијене и порције. Клате се по махалама и провирују кроз тарабе и капије, бацају се за дјевојкама, цвркућу, вриште, штекћу. 5

Било се прочуло да има одред усташа на Станишевцу. Једна јака чета оде да извиди, али не нађоше ништа. Донесоше само главе попа Које и брата му Младена из Маркова Поља. Сад су обје стајале насађене, већ сасвим жуте, на Буприји.

Од хришћана мало ко и излази. Одмах са сутоном се замандале и легну да не би морали палити свјетло. У широкој и ниској кући испод бријега, сједи поп Јово, блијед, са мреном на оба ока, у модру копорану и масној чити, и очекује