Pripovjesti : crnogorske i primorske

» +

ПОП АНДРОВИЋ НОВИ ОБИЛИЋ 153

оружје да их прехраним док ми чују пусти глас. Ку-. пих узгред ова два дублијера да не рече Шћепац да ме убио под оружјем, а да ми их ужеже над главом ко ми тијело укопа. Намјерих се, Богу да је слава, на човјека милостива. Сломи срце и опрости сина. Волио бих по сто пута да ме је убио сјекиром, него ли да се умирим с овијем начином, без целива и подмира, и да сам му роб за довијека. Али што ћу, ја не могу како је мени драже, но како је њега воља.“

Начини суд књигу од умира и пусти Вука да пође пренијети оно робље из турскијех рука.

Поп Андровић поведе Вука дома да га угости, и даде му нож и пушку да не иде онако распас по турској земљи. Кад било при растанку рече поп Вуку: „Да ну гледај и прочуј у Скадру мисли ли збиља паша на нас.“

„Хоћу, рече Вуко, што узмогнем, но ћу радити да се брже отрсим, јер се бојим да ме Турци не удаве.“

А поп: „Пријети ми паша, пријети провидур, пријете Спичани, пријете Црногорци, пријете нека тобож браћа, пак ме све страх да се нећу замјенитил) а не жалим умријети.“ -

А Вук: „Тешко оному који 'нема злотвора, тај се не броји у људе него у чељад. Ти си, попе, мудар и јунак, па ћеш све те своје душмане својијем чоештвом обезоружати. Ко умије њему двије!“

А поп: „На кога су мнози на тога су рози.2) ТУ се руче и раздвоје. При растанку остави Вук попу она два дублијера да их приложи у цркву светога Петра пред душу онога што је убио.

ТУ. ПАША ПРЕКО ПАШТРОВИЋА. Ни у-мору мјере, ни у пушки вјере. Нор. посл. По смрти владике Саве нареку му Црногорци намјесником синовца ђакона Петра, који пође у свијет да се завладичи.

1) Убити кога прије него ли погине. ») Ко има много непријатеља на њега ће и срамота.