Pripovjesti : crnogorske i primorske

154 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

У то доба била је по Црној Гори мука и невоља, поњешто од честијех неродица, а поњешто од међусобне вражде. .Завадила се јача браства, а слабија подлегла јарму, па свак чекао владичин повратак, као озебао сунца.

У ту су ватру пухали, да је боље распале, паша с једне а провидник с друге стране. Махмут је вребао угодну прилику како би, прије владичина повратка и црногорска међусобна умира, Црну Гору похарао и од ње окрнуо питому Црмницу, каошто јој је био оштрбнуо дивље Куче. А провидник, препредени галац, радовао се да приморци немају шта да завиде сусједима.

На каживање Вуково препану се Паштровићи да живи нијесу, пак опреме попа Андровића самочетвртога к провидуру да му траже помоћ. Уљегну предањ нотњо и кажу му како је паша наумио да их опали, и помоле га да им пошаље који брод војске и праха, да се имају чим бранити.

Провидник се насмије. „Што су вам се збили снови на Турчинаг Не мисли се паши на вас, но чека час по час од султана сјекиру за врат, а откад сте стали на мир са Спичанима, нема ни рад шта. То вас неко страши и воду мути како би боље уловио рибицу. Чувајте се од домаћијех паша и бегова, а за Турке ја ћу се старати, нека вас глава не боли.“

А поп Андровић: „Ви Млечићи кад нећете да помажете својијем људима, а ви дигните с нас руку. Наши стари узеше дужда за господара од невоље, а не од обијести, да их брани од Турчина и у гладнијем годинама да им удијели фрџбпал) а ви сад ломите погодбу. А што говориш, честити провидуру, да паша неће на нас, то можеш ти мислити и они који спавају под кључевима.2) Ако не дође то јошт боље, ми ћемо вратити прах и војску. Но ако удари из убаха, а нас нађе спавежљиве, ископаће нас до трага. Ако ли се бојиш од дужда, а ти нам отвори пут да идемо у Млетке на жалбу.

1) Дробни сухи хљеб. ») У затворенијема градовима.