Pripovjesti : crnogorske i primorske

156 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

Међу два зла изабере провидник мање: војску, коју нијеси кадер узбити, ти је угости! Пошаље Бујовића да куша што паша мисли. Махмут му обећа да ће проћи преко приморја мирно и пријатељски, а да се ничијега неће дотаћи, него за плату. Бујовић га научи да он сам пише Паштровићима да га пусте проћи, каода млетачка влада за то и не зна, а обећа паши да му се провидник неће пријечити.

У повратак Бујовић проспе лажни глас да поп Раде Андровић калаузи турској војсци да опале Паш тровиће.

Паша напише лист и пошаље га Паштровићима по некоме калуђеру сријемцу. Ови се је звао Јелисеје Поповић, који дође у Црну Гору с патријаром Бркићем за времена Малога Шћепана, учио је по приморју многе ђакове на књигу. Живио највише у селу Ластви, а умро у Црмници. Кад је био при смрти препоручи да га свећеници окупају. Ови су посље казивали да је било женско чељаде, што су многи и прије мислили и за његова живота, не само зато што је био ћосав, но и по начину његова живљења. –

Скупе се Паштровићи на збор да прочитају писмо пашино. Кад се окупе, писарчић прочита лист, _ што га је донио калуђер:.

„Од мене везира Махмута Бушатлије паше скадарскога, честитоме збору паштровскоме, мили и драги поздрав. А сад давам вам на знање како сам покорио Црну Гору и ево ме на цетињскоме пољу, гђе су ми и стари сјеђели. Наумио сам провести један дијелак силне ми војске преко ваше земље у Арбанију, јер ми се сасма заходи да је сву враћам откуд је дошла, а ево вам вјере тврде да ће мирно доћи и проћи, и да неће никоме таћи ни драче у плоту. А сад да сте здраво ви тамо а ми амо.“

Стари поп Андрија Греговић стане да се пријечи са свом снагом. „Ко ће псу вјероватиг Боље да га дочекамо на приморскоме ждријелу и ту да за-