Pripovjesti : crnogorske i primorske

КРАЂА И ПРЕКРАЂА ЗВОНА 161

КРАЂА И ПРЕКРАЂА ЗВОНА.

Приповијест поборска нашијех доба.

С трага тридесет годин дана, једно јутро у првоме прашку зоре, баш кад се дијеле дан и ноћ, викне момак с Пањ— камена поклич поборскијех села: „Ој, кнеже Вуко, кнеже!“ Озове му се кнез са струге: „Ој, море ој!“ а момче: „добро јутро!“ па кнез по одушку „добра му срећа била!“ Настави момак: „Хајде зло ти јутро не било, неко ти однесе звоно с цркве. Скочи кнез каода се помами, покликне село на окуп; и људи оружани у трен од ока стану се код саборне цркве светога Јована Богослова; кад збиља, на цркви нема звона. Свако се снеби и зачуди вражијем послу, пак стадоше међу се гонетати и разгађати ко је лупеж и откуд. Ни стопе ни тражине око цркве, каода није ни чепала, камо ли вардала љуцка нога; док одједном кнез сјетно невесело начне овако да говори: „Ево нас, браћо, нађе изненада штета и срамота, да такијех није још на људе падало. Дође лупеж пак не покраде из њедара. Сад ће рећи приморци цијелијем разлогом да смо ништавци, који лежимо женама у скутовима без гаћа. Боље да је гром спржио десет домаћина при овоме злу: Кад смо испогибали на Кандији, · бранећи дужду витешки оток, и кад нас је Махмут-паша опљачкао и заробио, просте ране, свак се је барем по три пут замијенио, а сад остадосмо за укор, каода смо припа- · сали опрегљаче, или зађели куђеље! А ти Рашко, који пириш готово у сјену црковному, како се у зао час не пробуди на онакви жамор, јер није ту била војсци шала натезати се оном хрпом звона низ ове продоли. — И чујте ме добро, Побори! Док овој крађи не дођемо у траг, неће се црква отварати ни у њој канђела ужећи, ни ми предавати пуње ни просКуре, е да би се и светоме Јовану дотужило, да лупеже накаже и од њих чудо почини; јер ми се све нешто снијева каода овога не би било без домаћега масла и навађања.“ Тако се кнез дохвати руком за омрницу, што је укована при вратницама црквени-

1!