Pripovjesti : crnogorske i primorske
1
КРАЂА И ПРЕКРАЂА ЗВОНА 167
ждријело. Бијаше небо ведро, а мјесечина на заходу. Гледају под собом пространо Љешкопоље, гдје су га ошапила села, торови и колибе. Чују псе гдје око торина лају; чују чељад гдје по гувнима жито вршу и вјеју, гдје једно друго дозивље и разговоре воде. На једној узноситој ливади лежи црква света Петка, која се до по ње бијели као лабуд уз мјесечну свијећу, а од по ње осјениле је гране високог и густог јаблана. Колико су гођ ти четници вруће крви и на зор, колико их је гођ свијест слободила да добро раде, опет им се смрзну крв у жилама кад видјеше гдје су заброждили. Сједу, помоле се Богу, као икад скрушено, пак почну јести хљеба. По вечери узме кнез цунет пун ракије, и наздрави дружини овако: „О Боже и велики свети Јоване! ако идемо кому на напаст, сви девет паски главе изгубили: пси нам трупље изјели; не знало нам се гроба на овоме свијету ни покоја на другоме: но остали људима за укор до деветога паса. Ако ли смо прегнули правијем срцем да пренесемо ову задужбину нашијех старијех, и ако је она чиста и право стечена, света Петко мученице! ти помози да звоно с миром дигнемо и понесемо на његов стари завичај, гђе је био посвећен и намијењен, без погибије ни наше ни нашијех злотвора; да се на његов глас опет купимо и Бога хвалимо. Олакшај тешко бреме, омекшај љути туч, и посоколи срца наша!“ А сви рекну три пута: „амин. _ Кнез да охрабри војску, што бијаше доста сјетна, окрене хитро с молитве на шалу: „ја ћу, рече посмјехивајућ се, „пити први, јер се бојим, ако се је који од вас препао, да му не удари зуб о зуб, а руке не задрхтају, пак да не сломије цунет и не пролије ракију, а ја да останем жедан.“
Кад у пољу престане граја и чељад полијегају, · а ноћ превали к другој' половини, рече барјактар: „Ево је свак заспао и утишмао у првоме сну, но хајте на посао! Остани ти, кнеже, самопети на овом ждријелу у застави, а ја ћу с тројицом и са соком на звоно, ако нам буде до муке да ни браниш плећа и повратак из поља, ако ли изгинемо, да не пође узазво-