Pripovjesti : crnogorske i primorske

170 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

ПРОКЛЕТИ КАМ.

Приповијест грбаљска крајем петнаестога вијека.

ЈА ВЈЕШТИЦА И поклон.

Јесени годишта 1474 подране у Котор на пазар два тежака грбаљска, оба сјетна и невесела. Сване им на врх Тројице, те прозорицом сљегну низ онај стрмени пут, што је у то вријеме биогори и стропотнији него ли је данас. Уз такви пут мало су разговора водили, но кад приспију на Мокру Плочу изнад Шкаљара, гдје им раздани, почне један другога запитивати, којијем послом слази у град.

Мијат, по година млађи, поче да прича први: „Брате, дође ми синоћ зваће од суда, донесе ми га кнежев улак, да сам данас по сваки начин предањ, да ме о дебелу послу распитива; ако ли почем не послушам, наредио је кнезу, да ми село изједе ораћега вола у глобу. Добри кнез придржи суцки позог три дни, пак синоћ, таман кад се изувах да легнем, посла ми позивача с писмом и с пријетњом, да данас подраним без чуда! Разбије ми се сан мислећи што ћу суду 2 Видим лијепо да ми је однекуд напаст, пак и кад ми не би било вишега зла, доста ми је штете, да изгубим овако ведри дан, кад свак сије, а ја се судим.“

Нато ће ти Новак: „Домишљаш ли се рашта ти је зваће 2“

= Не, одиста ништа, но се све омишљам каода је о кнежево масло. У зао нам час кнежују и бавују! Да му је просто, што нас кметиће гули и тимари у господарево име, али му не било просто ни од Бога ни од народа, што присуђује и што се Млечићима удвара, да нас боље кују и стежу.

— А што ти је с кнезом 2 припита Новак.

— Ево, чоече, прођоше о међуднице три године, _ да сам се, да опростиш, оженио. А нијесу три, но по јадима тридесет и три! Придали се по грехоти три синчића, сваки залуду бијесан и напредан каошто не