Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ _ 171

ће бити, пак једно јутро. напријечац двоје заковрне, здрава читава као пуце. Издахнуше исти дан, без бола и муке, ка да бијаху уснули. Бјеше их троструко жалосније онако непретворене ставити под земљу; сваки румен ка' јабука. Нас двоје поражено и тужно, на лик обезграњена храста, забави сен опријеми око оног каменог остатка, док и он поче да кљеца. Хћаше рећи да се врх њега њеко кунијаше. ИЦиједи данас, циједи сутра, ка воштани дублијер уз плам, док промоли стијењ. Топац се хвата за свашто, па и за пјену, тако и ја чини што ми гођ ко каза: води га на лијечнике, наше и латинске, отворај му књигу у пророка, свети масла и читај бдења, запрештај и води га под јеванђеље, боље ништа већ што уз главу пропаде имука. Прољетос донесе гријех једног брђанина у село, да вересија шумадинске свиње до уља. Вечера и преноћи код нас, па кад му казасмо чему смо уцвиљени и обатаљени, рећиће: „Ту ви је ђецу из-. јела неспоменица, и док јој не дођете у стопе, нећете подићи за вашег вијека од срца порода, но се залуду мучите и расипате.“ „А како ћу је, невољник, уловити 2" питај ја. — „Окупај, рече брђанин, то дијете уочи суботе водом с врела, па прелиј воду у једну жђелу да ни капи не погине и хајде онако с пуном жђелом од куће до куће, гђе јегођ бабе, и помоли сваку од њих, да умочи обје руке у ту воду, па кад се све изреде, опет преокупај њом сина у сунчани заход, већ му зле душе наудити неће. Аколи почем која баба нехће омочити руке, та ти је крвница и ископаница.“ Ја се тој басни од јада насмиј. Но тек брђанин из куће, а попане жена да ме прождре, да идем по бабама и да им слимам капу да перу руке. Не би куд-камо но оку“ пах сина и побх с ваганом по селу гђе је гођ бабе да се мије. Кад допрем Ковачевој кући украј села, изађе му мати; срдита и крвомутна жена, да те Бог уклони, смутила би за час барјак војске, иако ми је њешто подалеко у својти.“ „А гђе си кренуо с том бљудом, рече са шале, али је то поп послао, да дијелиш водицу по домовима 2““ Ја језалуду назови тет-