Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ 173

остатку на здравље.“ А потоњи: „А да него тако, свакако су остарјеле, и мукте хљеба троше.“

— Призва ли збор бабе на исповијестг упита Новак.

— Како не, отповиједа Мијат, Цвијету и ташту ми.

— Оправдају ли се, ка' што умију г

— Оправда се пуница и закле врх оба сина, да се тому лику није обећала.

— А Цвијета 2

— А Цвијета ка' Цвијета, неће никад ни довијека присећи душом, док јој не платим најприје оклевштину. Уз то један сељанин каза, како га научи пророчица из Бара, да окади синовљу колијевку сухом кошуљом поганице. Кад се пробуди у прве кокоте, да прида сламе воловима у јасли, угледа над колијевком шенично сито. Дохвати га и објеси о клин под кутњи тријем. Подрани на орање, пође да узме под тријем рало и јарам, кад виђе невиђено чудо, гђе баба Цвијета виси о клину, објешена за ђердан. Он јој се примаче да види, је ли отегла. Чесаг Помоли објешеница домаћина да је слими с чукља за мито, и погоде откупа три дуката да му их тобож плати кад прода сукно са статива. Слакоми се човек на дукате у причек, тер је слими и пусти, пошто му се закуне да му већ неће зла ни помислити.“

— Плати ли баба откупг припита Новак.

— Јади је црни знали, ка су је и знали, лише нас! настави Мијат; — други сељанин каза да је и он с невоље ходио на пророка чак у Мостар, и по његову свјету дохвати леперицу, која му је уочи суботе облетивала око свијеће, кад је с кутњом чељађу вечеривао. Опали јој криоца на плам, пак је баци у сметиште. Кад сутра ујутро ево баба Цвијета, рукама о врату, гђе му тражи соли да вида пекотине. И ту јој враг помога'! Згами се домаћин на жут дукат; мјести да је свијету обличи, даде рогуши шаку соли из сланика, пошто јој окине крај од 'опуте с лијеве ноге, да му већ по кући не обиграје. а

— Ту су двије дебеле! опази Новак.