Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ | 175

ка' да од своје умире. Чека село бабу, а ни бабе ни од бабе лага.“

— А вуцијаше ли је и ти на јаму, да јој се за кост не зна2 запита Новак наперенијех ушију. А Мијат: „Гђе сви Турци, ту и Усо мали!“

— Бојим се, додаде Новак, да ће се то обити о Усу.

__ То да знаш, рекне Мијат.

__А имаш ли пријатеља у судуг

—_ Имам једнога кума, што је са судом у добру, но се све бојим, да ће бити инокосан.

— А држиш ли га колачем 2

— Наврћем се чешће. Ево му и данас носим главу и задњи черек пекне, што сам одвојио од својијех устију.

_- Све се бојим, прида Новак, да ћеш ти погинути с колачем а ја без њега. ,

— Како тог упита Мијат истрештенијех очију

— Лако, одговори Новак. „Ужирио сам залуду и ја једну пекну, не бјеше је такве у свој кнежини; изјела ми седам коша жита а десет желуда. Дође пред Божић кнез у нас, да ми начне бачву вина, јер се просуо глас да од које он први окуси неће ј0] се вино наоцтити. Том срећом, од божитњијех поклада до Васиљева дневи, не руча никад дома. Кад угледа пекну рече: „Ала си је госпоцки ужирио.“ А ја њему „Залуду, кнеже, кад се од ње нећу омрсити.“ А он зачуђен: „Нијеку ками! што говориш чоече!“ А ја: „Господару иде глава и задњи черек у поклон, попу други, уз бир; два сам прва изио још ети кад ми нестаде домаћега жита, а мени ће остати оно дробно омрску. _Некому на глас а некому на част.“ Нато ће ти кнез: „А да бих те научио, како ћеш дати свакому од шаке до лакта.“ „А како“ припитам ја. „Ти је, рече, убиј, осмуди и остружи пак је објеси о соху, пред кућу, каода јој се крв циједи, нека је свако гледа и нека се диви, па кад примрачи, унеси је у кућу крадимице, а кад је унесеш и спремиш, изађи опет на двор и стани у вас глас да кукаш: Украде ми неко пекну са сохе. Тако ти неће нико зазирати да му од ње пошљеш.“ Хоћу ли, нећу ли,