Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ 177

онијем калуђером, о којему су се путем разговарали. Приступе покорно и пољубе редовнику руку — Завадио се Друшко с калуђерима око материне задужбине. Ова старица оставила манастиру Превлаци, при смртном часу, сто дуката од свога материнства: „да пођу у два звона, величине онијех што славе над светијем Трипуном у Котору; а то остављам пред душом мртвијех а за здравље живијех, да ми свети Арандио Михаил притече души у помоћ кад се хтјела дијелити с овијем свијетом — да је прими и пренесе гђе се праведници радују — а ђаво нека утоне у вјечну муку, гђе кокота не поје, гђе звона не звоне, гђе их је од искона труса и трепета. Ако ли ми почем син Друшко (не било му суђено) не испуни овај мој завјет, не био прост ни благословен пред Богом ни пред људима.“

Но Друшко поклекнуо имућем, а остао сухотан од новаца трошећи у добру чоеству и зајмљући господи которској тек да с њим друже, није имао да купи цркви звоно, но је пребацивао дугом од дан на дан, кривећи час Петра час Павла: занатлију у Млецима, што звона споро слијева; мрнара, који их је под зиму укрцао; напокон југ, што брани броду да у крму једри. „То су куке за муке!“ рече калуђер Друшку. „Ево трећа година да моташ браство зачепицама; није куд камо но звона на сриједу, ил ћемо те судом гонити.“

Изађу из дућана калуђер и Мијат, а Новак остане с Друшком, пак почне да му своје боле откријева. „Дај ти мени то месо, рече му Друшко, пошто жђипи торбу, ја ћу га с пријатељима изјести, пак ћемо лако доћи кнезу главе.“

Новак дарује Друшку куповно месо, а Друшко га понесе дома да се њим почасти. Пошто нареди домаћици како да га зготови у лопижи и на ражњу, тркне празнорук до сусједа Враћена, који је био Новаку проњар. Нађе га у постељи гдје јечи, јер га је био вучац спопао у све зглобове. „Која те је несрећа погодила2“ упита га Друшко.

„Зла, Друшко, да гора бит не -може,“ одговори

12