Pripovjesti : crnogorske i primorske

178 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

Враћен. „Одметнули ми се кмети, не давају увјета ни царине, то ли ће поклона и пешкеша. А ја остарио годинама а осиромашио на ђеци и на госпоству, обољех и ево се с душом дијелим. При тисућу рала ораће земље по Долима и Мрчеву Пољу, једем арбанашко брашно; при десет хиљада мотика винограда, пијем далматинско вино; а при дванаест дубрава маслина, давим се неосмочанијем брањем, а о свецу сладим дубровачкијем уљем. Од млетачке владе, мјести помоћи и заштите, дочеках одмоћ и одлику; овехчала и преживјела, и своје се сјени боји. Иванбегу пружа повластице и посластице, а нас старе пријатеље одбија и заборавља. Моји су дједови задобили крвљу проње и властеоство, судили кметићима као прави господари, злице стезали и накаживали а добре тјешили и питомили. А данасе

„Сваки дан ће горе“ одврати Друшко, „преотели калуђери мах! До сад су у потаји уцкали и наговарали кметиће да вас не признају за господаре, а сад очигледице и отворито суде и једу ваше плодове и поклоне а на сва уста вичу: земља божја, а мука тежачка! Изједоше Новаку, твоме кметићу пријеварке и крадом прасицу, у договор са кнезом, да ти нема откуд донијети поклона ни пешкеша. Спалише бабу Цвијету у манастирској пећи, пошто је пронесу вјештицом, да их не прежи и надвара што зборе и снују кад у село дођу. Обноћ удјељу длијетом на једну плочу старинска слова, како сте ви властела подјармила пук и силом му се наметнула господаром, пак плочу закопају два шежња под земљу, а проспу глас да је долазио свети Срђ игумну на сан, и рекао му да копа иза свете трпезе. Ту открију и откопају плочу, пак је литијом пренесу у стару цркву, пуку на угледе. Испребијају фратра, који је долазио у Тиват да поје мису о Тијелу славноме у Гргуриновој црквици, и причају народу, да се од вас Латина неће да ђавољи посветити, јер једете жабе и спужеве, мрцину и слеђену крв, а уз часни пост мрсите сиром и рибом.“ |

А Враћен зајауче од бола, па посједе и рече: