Pripovjesti : crnogorske i primorske

~ ПРОКЛЕТИ КАМ 179

„ја сам одавна властелу опоменуо да гојимо змију у њедрима. Пошто паде царство српско, а Ђурађ Бранковић очисти ногу од Боке, бијаше се ватра притајила и готово прегасила, но је калуђери проповиједањем, а слијепци пјесмама пожегу и разјаре. Кад виђесмо да ће опет планути, посавјетујемо се међу се и пошаљемо крваву жалбу у Млетке, и рекнемо госпоштини обло и бистро: „Ми вам не кријемо у кучине, ако не ископате калуђере и слијепце, нама властели, што смо вам тобож огранци, нема закопа у Боци.“ Ово смо крупно погријешили, јер Млечићима није стало да мени и моме другу буде лакше, но пазе себе. Да смо били досјетљивији, писали би: да ће калуђери и слијепци дићи народ и изагнати светога Марка из Боке, тад би нас прије послушали. Пак знаш ли, Друшко, какав нам одговор дође2 „Госпоштина мни да је боље ископати маслине него ли калуђере и слијепце, слабу чељад, јер тежаци уљем богате, па кад обогате стану враговати, а у невољи изгубе чоештво и јунаштво.“ Кад чула господа да ће јој маслине искоријенити, иако не примамо с њих уља ни што је доста свијећи, препани се, подвиј реп, а језиком за зубе. Но ако је истина што сам скоро чуо, да црна капа прича пуку, како је Стефан Црнојевић заложио которској властели Грбаљ и што је у Грељу, за тисућу дуката вересије, и да му је властан син да га откупи и побије границе са Жуте Греде, камивалом, до дно солиоцкога поља, то би био неиспосни гријех, који би подбо трому владу да их прожене преко врха, да већ међу нама не пире.))“_

— Та е стара, рече Друшко, но је новије и горе.

— А коаби според те могла бити гора упита Враћен журно, каода је био најздравији.

А Друшко: „Откад владика диже са столом се Превлаке а сједе на Врањини усред Блата, сваки дан се договара и дописива с браством превлачкијем, и већ се по пуку јавно збори: црн му образ био, Иванбегу, што не откупи Грбаљ, јали га не прими,“

— А имали о томе свједока или барем. срока 2 припита Враћен.

1) Не пире ватру, немају огњишта.