Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ 181

никла, пак се временом разгранала и жилама учврстила. И Пачквали је претргарио сиром и опутом; пак му срећом један превлачки калуђер остави на сахрани прошиту торбу, да му је чува док се поврати из свете земље, гђе је ходио да целива божји гроб. Тамо га омете чума, а Пачквали, кад му чу пусти глас, отвори торбу и међу прњама и рутинама нађе драги камен од јасофије, из којега сијевају варовнице као из ужарене мазије гвожђа кад је ковач млати, уз којега се може вечерати као уза зубљу. Дарује кам благу светога Марка, а добије у уздар млетачко племство и многе друге повластице; то ли не би ти кад сачуваш дужду Боку и у њој властелу – Даћемо ти ми господа четвртину превлачке црковине, столац у цркви, и мјесто у суду, според најстаријих кућа. Такве среће, ако узимаш памети, неће те запасти у твом вијеку.

Ту утврде руку на руку божју вјеру. Друшко изађе весео, а Враћен напише и опреми лист судницима, да поступају с Друшком на лијепе.

Друшко нађе Мијата, одвоји га од калуђера и поведе дома. Кад уђу у једну клијет, Друшко преобиде по клијети, да се није ко забио да уша, пак затвори врата изнутра.

— А Мијате, зла ти срећа, чему погибе лудо 2

— Нијесам, ни дао Бог, рече Мијат, — а рашта 2

— Како рашта2 викне Друшко. — Осуди бабу Цвијету на пасју смрт:

А Мијат: „ја нијесам но село. Али јој не могасмо сви ништа, јер је избави калуђер из нашијех рука.“

А Друшко: „А знаш ли што се од ње догоди 2“

А Мијат: „Сад сам баш питао калуђера, пак ми рече, да је они нијесу могли одријешити, него да су је опремили владици на Врањину да је он одријеша.“

= Она је сређена и опроштена, мој Мијате, тако не био ко ти е мио, пак ћеш је данас ти платити, но бјежи док те жбири не оптају, јер си погинуо срамотно. — Ја2