Pripovjesti : crnogorske i primorske

: ш. 5

ПРОКЛЕТИ КАМ 183

— А како, у зао час, да се ја кунем, кад одиста не знам, но само што сумњам и нагађам, — додаде Новак.

А Друшко га научи: „Лако ти се клети врху туђе исповијести. О души „свједоковој гријех и "чудо, ако се буде криво заклео.

А Новак: „Нећу се ја у незнању клети, ни судио Бог. То би било што се прича: два без душе а трећи без главе. Но знаш како бих се клео, кад би ти прије _ мене присегнуо да је свједок истину казао.

А Друшко: „Би ли се ти збиља клео врху моје клетве 2"

А Новак: „Бих, да се знам разгубати и помаМИТИ. А Друшко: „А ти ме дакле куни, да присегнем како је свједок безимени све право казао.“

А Новак: „Нећу ја овђе на дрвенијем сликама но ха:демо у цркву, пак се куни пред предстолнијем иконама сребрнијем да се земља тресе.“

Пошто се Друшко закле на вољу Новакову пред царскијем дверима, пође у суди у провидника, пак

"тамо изкаже све што је Враћену обећао, и ту се закуне

пред распећем,“ да је казао истинску истину.

Сједјело у которскому суду дванаест властела, а на челу им провидникова замјеница. Сваке је године трећина отпадала на срећу,1) пак се допуњала опћијем избором властеоскијем. Судили би зборно и у глави и у имућу, без обране и призива, по грацкоме стардставнику, како су га сами разуми евали и недостатке му самовољно допуњали.

Писмо Враћеново узруја суднике, и онако плашиве и сумњичаве. Закуну Новака да је незнани свједок све право испричао.

За Новаком дође ред Мијата. Искушавају га с далека и мајсторијом о баби Цвијети и о калуђерима. Мијат каза право све редимице, каошто је Новаку путом приповиједао. Кад судници виде да Мијат не казује како је њима мило и не угађа у Друшкове ријечи, нареде мучитељима да га пренесу у једну

1) Коцком.