Pripovjesti : crnogorske i primorske

186 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

А Друшко га опет прекиде: „И калуђерима, ако ће да им госпоство устраје.“

Суђа се надме и викне: „Друшко, језиком за зубе!“ :

Калуђер настави: „Да ви сведете руком од суда овога Друшка, да преда манастиру звона, еда би му матери било лакше души и да слими са себе клетву родитељску, у коју је упао.“

А Друшко смијући се: „Ако ли га земаљски суд не натјера да преда звона силимице, ми ћемо га калуђери по нашијем законима спржити жива, као душу изгубљену и незнабожну, а матер му исписати из читуље мртвачке, каода није била крштена “

А суђа: „Мучи умукао!“ (паку себи) „Ако ћу ти ја! Не шали се барем пред судом, но кажуј право, рашта нијеси извршио у три љета материну задужбину, но зановеташ и одмичеш, каода ће те сном проћи.“

Нато ће Друшко озбиљно: · „Моја је кућа од памтивијека побожна и богобојазна, 0 тому су живи свједоци многи пријелози што висе и данас о светијем приликама у которској цркви. ја се нијесам од њих изродио, но красио и потпомагао своју цркву, у којој сам крштен и вјенчан, и гђе ће ми кости опочинути, ако ми буде од Бога суђено Но откад калуђери ударише у махнити вјетар, омрзну ми с њих свети Михаил (Боже ми не упиши у гријех), пак рекох у себи: ако им нећу жље радити, а' но им барем нећу добре мислити. У старо доба калуђери основаше манастире и подигоше храмове прошњом и постом, а данас пуне своју торбу, па кад им прелијева, одлију је братанићима, и сестричнама, а пуку проповиједају мјести слова божјега навјете ђавоље, док га смамише и обезумише, да удари у несвијесни вртолац, а уз то манастири пропадају, цркве гину а вјера тоне. Но иако ми није мати оставила та звона светоме Миха·"илу, јер је смрт из убаха украде, ја би их исто приложио манастиру на славу Аранђелову, који ће ми мјерити душу на теразији кадгођ буде и судити потање но ви. Али кад промислим кому ћу их дати

ЗЛЕ