Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ 189

друга. Кад почне један да не даје а пробије му, други чиња сутра, а десет их прекосутра. За давање треба скупа и збора, а за недавање свак је ма који час готов.“. 5

Хћаше кнез да још дроби, но му суђе не дадну него осуде да плати прасицу самоседмом и да већ не кнезује. ·

У сами мрак уљегне Друшко у Враћена. Упита га боник: „што би2“

„Бога ми лијепо,“ каза Друшко, „док добијем темељ, племство и столицу у цркви, осуди ме та ваш суд да дам звона, ако ће ми жуч прснути. Рекох ли ти ја, господару, што ће ми се догодити и какве су те ваше суђе! Повјерују калуђеру, а мој разлог под ноге!“

Враћен «се посмјехне и дохвати руку Друшкову, па му је стане мазити својим дланом: „Тако треба да буде, мој синко, (јер бих те могао родити); то се зове. мудрост. Ми ћемо ти добавити звона каквијех у Боки нема, пак их цркви дај, а калуђерима на миру, тако ћеш их боље мусти и надварати што мисле и снују. Већ смо звона наручили, па кад стигну понеси их у манастир, ту се исповиједај и причести по вашу; пани калуђерима под ноге, љуби им скуте и рукавце, прими покору и опријатељи се, тако ћеш их нагнати да ти повјерују и да те опет приљубе. Данас не смијем да ти више кажем, јер су ствари скровите, за које смо ухватили вјеру да ћемо их притајити. Имај памет, отворила ти се срећа, немој да извјетри!“ Друшко се стисне у рамена, назове Враћену добру ноћ, пак пође дома, гдје га је месо варено и печено од подна чекало.

1. ИСПОВИЈЕСТ.

.

Пошто је несретњи Мијат њешто изболио и животом објачао, пошаљу га которски судници у Млетке,