Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ - 193

дан по уздану пријатељу поручи жени у приморје: „да се је по божјој вољи избавио из млетачкијех рука,“ али јој сто пута препоручи и у главу запријети, да то не просочи живу духу.

Након неколико дана дође у Дупило, манастирскијем послом, стари превлачки калуђер. Мијат пође к њему и помоли му се да га прими на исповијест и причешће. Ту упознаде оца Максима, онога истога који му је преотео бабу Цвијету, да је у јаму не свали и с којим је пио ракију у Друшкову дућану. Кад били при исповијести, Мијат изручи цијелу врећу и повиједа калуђеру у реду све што му се десило од њихова растанка у Котору. На то му калуђер отповиједа: „За све бих те лако одријешио и покору дао, али што уби свог исповједника, томе нема проштења на овоме свијету а тешко и на друоме; ти си душа изгубљена и проклета!“

„Што кажеш, оче, за велико име божје! _Ја мњах да је то добро дјело и да ћу с њега с опанцима полетјети у рај. Један безбради- расколник, који није знао што је Бог ни божја вјера и којега у Млетке жириле да при исповијести вара и на зло навада невољне сужње, заслужио је да му крв попијем, а нека што сам тијем спасио себе од неправедне и срамотне смрти.“

А калуђер оштро: „Ти се, Мијате, вараш љуто. Није могао духовник тебе силимице натјерати на лаж, но си ти био дужан као- хришћанин оставити у Млецима главу на откуп заробљене душе А тако што си урадио, јадна ти мајка 2! Зло врх зла, гријех врх гријеха! Па каошто б-здна бездну призива, тако ти, да оправдаш биједу и кривоклевштину, а да учуваш јошт-који дан, зар горијем мукама, то трухло и смрдљиво тијело, постаде разбојником свог исповједника; па јошт крвавијема рукама приступаш да примиш страх божји у своје прси, не мислећи да би ти се огњем живијем претворио. Нијеси ли чуо, несретњиче, да кб ножем сијече, од ножа и гине!“

А Мијат као изван себе: „У разлог се, попе, тако те под старост моје муке не допале! Ја сам чоек про-

13