Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОКЛЕТИ КАМ 195

не, продавати поткутњицу у бесцјену, која ми чељад хљебом живу држи.

Ту се раставе скоро без поздрава.

У те дневи копали једнога дједа у доњој страни Грбља, па се на покајање скупило много свијета. Међу покајницама налазиле се жена и сестра Мијатова. Мало пред тијем Друшко проспе глас у пук, да су Мијата у Млецима одрли жива на мијех, јер "је хтио лажима и кривоклевштином да обиједи превлачке калуђере; пак њеко не вјеру е, њеко се руга, а њеко прича и примеће десет пута више нег је чуо.

Невјеста није ни заови казала (чуда ваистину!) да је Мијат жив и здрав у Црмници. Но кад сестра Мијатова, чувши брату пусти глас и да су му на 06ојке кожу смицали, стаде да га тужи и да му наријеца: како погибе ни крив ни дужан, на великој божјој правди, јер га је кнез су неколико сељана суду 06лагао и на душу потегнуо, — пуче Мијатовици срце видећи гдје се њеки смију и ругају; заборави |једанак мужевљу запријеку, пак се примаче заови и викне јој иза свега гласа: „Мучи, умукла као станац ками, што кобиш жива брата, и зовеш на род зло без зла Није Мијат погинуо, ни дао Бог, но ето га у Дупилу, бијесна као вук; нашле га Млетке права као дублијер пак му дале обиљеже да му на прсима сја и намириле све штете, а Иванбег ће му поклонити Црмницу да је над њом господар. Но сам, кукавица на зеленој граници, то крила, да му господа которска не дођу у траг!“

Свако стаде да сечуди и диви вражијему послу, док глас преко Друшка допаде господу которску, да Мијат збиља чами у Дупилу, а приповиједач прида, да се посветио жив, да су га калуђери ставили у ковчег и да пук врви и ријева одасвуд, да га целиваи преда њ метанише.

Господа се узрујају пак наговоре провидника да пошаље к Иванбегу свог узданог и у таквијем послима вјештог пријатеља Бескућу, како би га на лијепе склонио да преда Мијата у млетачке руке.

Дочека' Иван Бескућу као да му је дужде у го-