Pripovjesti : crnogorske i primorske

246 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

ња ћесареви људи на договоре и уговоре к скадарском везиру, стаде да се тому путу пријечи из петнијех жила; једно с тога што му није могло бит угодно, да Вукасовић с Цетиња без његова знања чиња договор с Махмутом, црногорскијем крвником и одметником, а друго што познајући круту ћуд невјернога везира побоји се животима својих гостију. Пошаље по Вукасовића, да му устимице изјави свој страх и јед. Но се Вукасовић огради и оправи старијом наредбом, коју је сам Бечу измамио. — Знам ја — рече владика при растанку — како је та наредба дошла и како ће се вршити. Цијели дан не бих ти набројио издајничка дјела Бушатлијеве колијевке, откад је за српску несрећу шјела на скендерински сенџет, него ћу ти само напоменути шта је твому господару химбено урадила. Чоеку је повјесница најбоља учитељица! Кад Евгеније Савојски преоте султану српски Биоград и земље до планине Шаре, те Арсеније Баица пресели у Сријем из Рашке боље и боље Србе, а Рашку прориједи и скоро опусти, како ће се по њој Харнаути ширити и лећи; наведе бијес војводу Пиколомина да се удружи Махмутовијем прадједом, да тобоже скупа покоре Арбанију и Румелију. Довео му Бушатлија десет хиљада Малисора, те обје војске пријеђу Шару и шљегу у скопљачко поље, гђе се цио дан биле против султановијех јаничара; пак у осудноме часу, везир скадарски, обичним вјероломством, окрене оружје против ћесаревијех војника, који остану међу двије ватре, и мало их утече с војводом кнезом Холтштајном! Овакијем срамотнијем издајништвом, без примјера у свјецкој повјести, добије Бушатлија помиловање султаново, однесе вам ратну благајну, одере до кошуље мртво трупље падших витезова, а ш њима погној скопљачке ливаде. Овако ћесе, ако не и горе, сад прилучити! Мислиш ли ти, Вукасовићу, да је Махмут тако прост да вјерује е се ти ш њиме договараш без мога знања и шјета; и да је тако луд да се надати може е би могао шјести над Зетом и мирно је уживати док моје. браство влада Црном Гором>