Pripovjesti : crnogorske i primorske

ГОРДЕ ИЛИ КАКО ЦРНОГОРКА ЉУБИ 241 |

Прођи се ти тога пута а отлиши Бечу, да сам те ја ш њега сврнуо, да горе не урадиш. Не хћенеш ли ме послушати, ја ћу опрати руке, нити ћу да знам за рђаве пошљедице што ће за собом повући тај несмишљени чин. Чоек обавјештен, полу спашен! — Вукасовић одговори, да је он као војник дужан ослуживати старије наредбе, и да му није слободно без зле среће претресивати како би боље биле; пак при поласку додаде: — Свакако чекам час по час пуномоћника Бруњарда с потањим наукама како да се владам.

Пети дан приспије из Скадра Спасоје, весео као ко мисли да ради о спасу домовине и цијела крштена истока. Донесе Дебељи и дружини му вјеру Махмутову, да му изађу слободно на диван; здраво дошли, здраво пошли; с даровима бечкога ћесара и са везировијем уздарјем.

Пернет обавести Вукасовића, да је уговорио састанак с Махмутом, а Вукасовић му отпише да шљегне са Шенпфлугом у Будву, да се ту удруже с Бруњардом, пак сва три да наставе пут к Скадру.

У толико Дебеља својом мајсторијом склони Спасоја да заручи Горду с поручником. — Промисао божји — рече Дебеља Спасоју пастирском бешједом — навео двије кршћанске душе да се саставе и једна у другу прелију, уочи препорођаја источнијех народа; да им се вјенчане године набрају даном у којему сине опет часни крст на истоку; да им буду в енци новом везом међу несретњим истоком и узгојеним западом, а брак четворокрајна стијена кршћанској слободи у невјерним странама свијета.

Спасоја, пуна народног поноса и божјег страха, облију сузе; па кад срце одуши, рече Дебељи: — Оче, ја ћу дати Горду теби, пак ако ћеш ш њом и у јаму! Ти си пастир што веже и дријеша, погледај може ли мимо црковне поћи хришћанка за латинина, да не утопимо душа док ослободимо источне кршћане, а нека што би ме мориле сеоцка укорба и пучка поруга!

А Дебеља смијехом: — Прођи се Спасоје тога, тако био жив ти и ко ти је мио! Латини вјерују што