Pripovjesti : crnogorske i primorske

250 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

Рашку притиснуо би ћесар, а Црна би Гора добила све до Шаре. О свачему се господа договарала и догогарала, и нашла свакоме мјеста у новоме колу, осим мени и мому другу: О старосједиоцима и старокућићима нијесу се господа споменула колико ли ни лањског снијега! Заборавила да сам ја Црнојевић и законити господар Зете и Скендерије: прво сам госпоство нашао у колијевци, а друго ми је поклонио султан Бајазит ђеду Станиши кад се посунетио. Пак мјести да дођете у мене, пођосте најприје да љубите руку калуђеру цетињскоме, који ми донекле шједи на ђедовини. Трпим султана с невоље, јер се бојим горега зла, да ме силом не крстите, што би по мене горе било него ли да ме посјечете. Но ако ми нађете у ускрснутијем државама мјеста; ако ме притврдите на старој столици; ако ми се у вјеру не дирате; ја ћу се до краја одметнути султану и повући за собом сву Малисију, нити ће из моје области ни момче ни коњче султану у помоћ. Но ако то не утврдимо црним по бијеломе; јер се људи за језик вежу а говеда за роге; уклоните се с овијех крајева, ето вам пространа мегдана око Дунава на глаткој равници. Не хћесте ли, наћићете гроб гђе се слави надате! Прођите се топца, кад му нећете ни можете помоћи, да вас не повуче са собом у дубоку пучину. Ви се бијете с Абдул Хамидом с обијести, а ја ћу с витешке невоље!

А Бруњард њему: — Тебе је, честити везире, њеко навлаш преварио, како ће те прије ископати. Плаћа султан своје људе, који живе под твојим истим кровом, да ти јаму копају како ћеш у њу суновратити. Није истина, осим твојих устију, да је мој господар склопио са царицом мошковском онаки уговор каКви теби и наши и твоји злотвори докажују. Кад је Енглез 'наћерао султана да навијести Мошкову рат, а царица Јекатерина дигла оружје на обрану погажена кршћанства, није могло бити апостолскоме цару и краљу да мирује и остави тако дичну славу царици православној, да се сама стара о крштену свијету. Уговор што је мој господар склопио са јекатерином на смијера на преотимање султановијех