Pripovjesti : crnogorske i primorske

#.

ГОРДЕ ИЛИ КАКО ЦРНОГОРКА ЉУБИ 249

Послије поклона и поздрава, и пошто су се сви пет насркали црно-грке кафе, а уз њу палили на окб дуге чибуке арбанашког духана, поче Бруњард, препредени дипломат, да говори напорито: — Зулум јаничарски, насиље спаија, прождрлост ага и нео«буздана самовоља свакога мусулманина прам крштеној раји; цркве разваљене ил обатаљене и оцкврнене; звона опучена или у топове преливена; свештеници прогнани или објешени; грабеж младежи да допуња хареме; несигурност живота, имућства и поштења; ропство, прогонство ил умор сваког бољег и бољег. кршћанина; склонише милостива срца двају најсилнијих владара на свијету, апостолског цара и православну царицу, да под крсном сијенком избаве крајне пропасти шљедбенике Христове вјере на истоку. Обоје њих налазе се у рати Отмановићем, не тобож да му преотму земље и државе топузом присвојене, ни да освете ил да обнове падше краљевине, но да поставе крај патњи кршћана и нечовјечному владању мусулманскоме, јер је плач уцвјељене раје до Бога дошао! „Ти си, везире, старином словинац као сви бегови по поноситој Босни, јуначко Херцеговини и угасној Рашкој, иако су вас зле пригоде нагнале примити ислам да уштедите животе, господство и иметак. Ако се падиша ујачи, све ће вас покорити мусулманској соји, или из темеља ископати. Окани се ти њега, буди на руци племенитој задаћи мога господара, а тијем притврди старинско достојанство, јер ће брзо ново доба присинути, па кога није на дио, крив му је дио! — Махмут, чбек крвава ока, груба погледа, отресна говора, пробешједи претворно: — Чуо сам како су се ево сад година састали у Керсону при увору ријеке Днијепера, твој ћесар и мошковска царица и ту уговорили, руку на руку, да прожену Турчина из Јевропе; да пошјеку што не покрсте; да обнове у Стамболу грчко царство а окруне два унука Јекатеринина, једног круном Костадиновом ако јенађу; а другому да скују нову под именом краљевине Дакије, бугарскијем и влашкијем земљама. Босну, Херцеговину, Шумадију и