Pripovjesti : crnogorske i primorske

ГОРДЕ ИЛИ КАКО ЦРНОГОРКА ЉУБИ 253.

њеним на боковима, окупи сеоцку мббу, изриба и на крај испотеже крваве љешине, све осим Шенпфлугове коју не може наћи; укопа три ћесарева чбека у једну гробницу, слуге и восце у другу, сина одвојено и подалеко у трећу, а унука чак под врбовину.Дођу трећи дан свештеници, очитају опјело, прекаде грсбље, и пренесу тијело архимандритово у брчеоцки манастир, гдје га свечано укопају.

Кад Камила и Горде дођу расплетене и порушене, прва на синовњи, а друга на братин гроб, . одјекују брда и долине од лелека и јаука. Пошто су косе остригле и гробље натопиле крвљу из образа, приспију сеоцке покајнице и омотају главу Камилину црним убрусом, злокобни биљег кукавна сиротовања. Обије, и невјеста и заова, пренемогну од бола и јадиковања, па кад ноћ обавије земљу тмастом хаљином, дођу прескубене и полумртве на угашени дом.

Имала Горде у селу искрену и вјерну другарицу и пријатељицу, дар божји, веома риједак у данашњем пријеварном свијету. Кад дође Зорка Горди на жаловање, разбирала је пријатељицу сумњом, да ли је збиља Шенпфлуг погинуо, или гдје на крају испливао, или га Турци заробили и к Скадру повели. Горде убечи црне очи у пријатељицу, и комад је мотрила да трепавицом не трене, а кад могла ријеч зачети, рекне: — Зорко, од тебе не кријем ништа, драг ми је био они момак; била бих кукавица ћора да га. нијесам никад виђела, а тако остадох слијепа од брата и од вјереника! Пак да му се снага нађе, и да га укопаше као остале, просте ране; ходила бих барем мраком да му називам добру ноћ; бацала крадимице цвијетак над слеђени гроб; пазила да не дође звијере да га откопава и кости му разноси. Не смијем кукавица од стида питати, је ли га ко видео мртва, сужња или топца, јер би ми рекло село да сам заборавила брата и прегорела га вјеренику; тако не знам, жалосница, хоће ли га рибе разнијети или Турци Скадар окитити лијепом му главом. — А Зорка: Знаш ли што ћемог Ја ћу преноћитиу вас, каода,