Pripovjesti : crnogorske i primorske

ГОРДЕ ИЛИ КАКО ЦРНОГОРКА ЉУБИ 257

да омотају ужем Шенпфлугово тијело а и љешина била трећи дан олакшала и готова да исплута на површину. Кад су тако вјешто обавиле ужетом мртви труп и стегле му узао, намакну га на палац од крме, углобе весла чуњу на бокове, пак завезу свом снагом да прије крају допру; а како би брже бродиле а да их нико не види, окрену низа струју у једном пустом затону. Но се је чуњ споро возио с бременом по крми, а у томе с хоцкијех планина духне јутрњи источник, који с прва заруди пак узруја воду, и већ почели валови прелијевати у подушену крму. Док

је жег горио, цуре се нијесу животу препале, него снажније упирале веслима и ломиле набрекнуте таласе. Но кад им жег догори тер облада црни мрак, обје се свлаче и једанак у воду скоче да препливају на крај прије него се чуњ подуши. Зорка је носила у зубима сукњу и кошуљу, а Горде заборави на хаљине и на стид голотиње, те дохвати уже десном руком, а лијевом плива крају да довуче и укопа мртва заручника. Љешина је у то испловила на површину, каода олакша цури бреме! Но по несрећи вјетар забјесни, а валови набрекну јачи и чешћи ближе обале. Не хоће Горде да пушти уже, него се мори и дави да прије љешину крају довуче, док јој се уста напуне воде. У тој муци, што би омела и уплашила највјештијег мрнара, хитра Црногорка намакне уже себи о раме,.а почне пливати објема рукама, и већ се била крају допримакла, кад је све одједном ошмрк смота, свали и мртву при крају избаци. Зорка приступи да помогне другарици извући мртва вјереника, кад ли што нађе 2 Горду слеђену као камен, с конопом о врату! У то зора раствори окно, да кроза њ промоли с руменим лицем. Тужна Зорка, пуна жалости, стида и страха, навлачи мокре хаљине, убере лишћа с врбовине да ш њим покрије голо тијело ојађеле пријатељице, пак тркне до Спасоја с пустијем гласом. Спасоје похита на обалу и нађе мртва зета и кћер омотане једнијем ужем. Јунак се скамени, подвије руке у пријекрст, гологлав, а перчин му покрио чело до очију, пак стане укочен да мотри оно двоје утоп-

17