Pripovjesti : crnogorske i primorske

СУД ДОБРИХ ЉУДИ 259

СУД ДОБРИХ ЉУДИ. ГРАБЕЖ ДЈЕВОЈАЧКИ.

Пред црквом сјела данас на месне покладе двадесет и четири умољена кмета.

Толико је у ствари, да је Голубу Х. заробио Вуко Ж. кћер Видосаву и тридесети је дан вјенчао у турској земљи, па сад сјело коло да мири зета с тастом.

Голуб. Господо, часно сјели а поштено устали! Имао сам, као остали људи по гријеху, једну кћер од прве жене. То ми је, за моју срамоту, издворила покојница у шест година те залуду складна житка. Цура настала прије рока, тако је бијах, да опростите, разблудио као нигђе отац кћер. Штедијах је од труда, од вјетра, од влаге, и држах (а ово ми је ерамота рећи) као мало воде на длану, а гојах као славуља у златному кавезу. Тек приспије мужу, насрну просиоци одасвуд, каода јој сјаше даница на челу, или освићаше под главом мираз. Толики просиоци нису ме ни најмање узнијели, нити сам се од ниједнога понио, нити од какве силе одбио, већ сам настојао, да је дам у добро, да јој буде лако као је код мене, и да ми није предалека, већ да је могу виђати барем по једном даномице. А сад ми се ругајте гђе лудујем!

Кметска глава. Не руга, богами, нико ко је рађа.

Голуб. Рече ми брат залуду: „Чувај .е да ти уз многе просиоце не плете сједе уз огањ. Соколу је да лови, а препелици да се чува.“ Стани ви то тако једно по године. Баш кад бијаше залуду навршила четрнаесту, понесе је гријех у сунчани заход да топи бостан за кућом; мјесто заклонито на пушкомет, а уточено као у провали, да не можеш чути из дома да те ко с њега зове из свега грла. Ту ти је Вукац запао да шићари од зоре, док му срна паде сама у чељуст. Дохвати је он за руку, црн му образ био као је мени с њим, а убрусом притисне јој уста да не вика. Ја мислим да јој је одвојио сваку кост од кости, док је кући довукао.

11