Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

276

(б. Зграда ва управу: благајна, испитивање трихина, лабораторије, ваге ва мерење, куће за чуваре и ва послугу.

Н. Споредна постројења и помоћна средства ва транспорт, ограде. иврада путева и одводњавање, рампе, загревање и проветравање.

а. Распоред зграда на кланица.

Распоред зграда зависи од облика и величине земљишта, од конфигурације терена, од климе у дотичном месту, као и да ли месари кољу равне врсте стоке или за сваку врсту има нарочити месар.

Утицај облика и величине земљишта на распоред зграда не да се ближе одредити, већ се оставља разумевању пројектанта да зграде подесно групише и да се вемљиште што боље искористи,

На распоред вграда утиче конфигурација терена у толико, што вграде треба да су што јевтиније, а од конфигурације терена зависе дубина темеља и нагиб горње површине терена (највише 1:50). Даље, кулу ва воду треба поставити на највишем делу терена.

Кад у вароши има месара за сваку врсту стоке, онда ва разне врсте стоке треба подићи нарочите кланице и да су једна од друге одвојене. Кад пак исти месари кољу разну стоку, онда је боље да се крупна и ситна стока коље у истој згради. Тада треба сва та оделења у кланици поставити тако, да сваки месар може контролисати своје помагаче у равним одељењима за клање. |

На распоред зграда клима пма утицаја у толико, што у пределима са много воденог талога и јаком зимом зграде треба тако поставити, да чиновници и месари могу ићи под кровом из једне кланице у другу, а да не морсју прелазити преко дворишта.

С обвиром на све горе наведено, није никакво чудо што нема ни две подигнуте кланице које би биле сличне.

Имајући у виду две последње тачке, т.ј. да ли месари кољу овмо једну или више врста стоке, у опште се разликују два распореда зграда на кланицама, који се, према земљама у којима су постали, називају немачки и француски распоред. -

1. Немачки распоред. Код њега долазе поједине зграде једна за другом, и то, или су под истим кровом, или су тако тесно међу собом спојене, да ивмеђу њих нема ни отворених ходника који би их развдвајали. : 6

Кад је непосредна веза ивмеђу зграда, уштеди се на простору, па и у цени, али код неких већ извршених распореда постоје мане у томе, што је немогуће повећавање појединих зграда и проширење целог постројења, а међутим је ово потребно због повећавања броја становника, па се услед тога мењају и потребе (Келн, Штутгарт, Женева, Улм итд.). Али, где је згодним распоредом могуће ово проширење постројења, постиже се прегледност појединих просторија, што је ва чиновнике велика олакшица, а и месари могу лако вршити контролу над својим радницима. 3

Поред тога, климатске прилико-највећег дела Немачке захтевају такав распоред вграда, да све главне зграде, у којима се врше главни радови при клању, стоје међу собом у непосредној веви, и тако нити.