Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

Према наредби прајског министарства (од 9. јануара 1871.) треба

рачунати на: | : 100 снопова вимске пшенице (раж, репица) просечно 12,4 та (4 шок = 60 снопова = 7,44 газ) 100 снопова летњег жита (806, јечам) просечно 10,8 ше (1 шок = 60 снопова = 6,48 шу)

4 шок обе врсте жита просечно 7 тшз простора.

Пошто овај начин одређивања кубатуре према сноповима није гачан, јер зависи од дужине сламе, дебљине снопова и т. д., то се више препоручује прорачунавање према приносу земљишта средњег квалитета.

Зимска жита (раж, пшеница)

За 1 ћа (4 јутра) 100 mš летње жито (јечам) за 1 ћа 100 mš летње жито (806) ва 1 ћа 60 газ летње жито (грашак) ва ! ћа 100 mš Просечно ва горње врсте ва 1 ћа 90 mš

Сено и детелина ретко се уносе у овакве наслоне, 1 ћа даје 5 вожњи по 18 mš -— 90 mš,

Према квалитету земљишта може се предвидети 25—309/ већи или мањи принос од. жетве.

Кад је на овај начин добијена кубатура приноса од жетве, онда се према узетој ширини, висини дуварова и кровном нагибу може да: ивради попречни пресек наслона, чијом се целокупном површи ном подели потребна кубатура, и тако се добије цела дужина простора ва храну. Она се гумнима дели на више одељења, чију величину такође треба додати или не, ако се и гумна на случај потребе могу употребити ва слагање хране. i ;

с) Израда. 1. Зидови

Обимни се видоги праве од ломљеног камена, опека, од цигаља иврађених од креча и песка, од набоја ив креча и поска, или од бондрука чија је спољна површина обложена црепом, цементним плочама, рабицом и т. д. | .

Зидови су од ломљеног камена. Треба да су најмање 50—60 om дебели и могу се препоручити само ва пределе где је камен. јевтин. „Међутим видови од ломљеног камена нису подесни за чување хране, попгро камење као: гранит, порфир, сијенит, бавалт п т. д. сувише је добар топлоноша и при промени времена вноји се са унутарње стране, па кад је рђаво проветравање, такви видови неповољно утичу на жито. Друго пак камење, као многи пешчари и кречњаци, лако примају влагу ив вемље и вавдуха, те тако шкодљиво утичу на жито.

Зидови од опека не морају се правити скров у пуној дебљини; довољно је на местима где долаве кровни вевачи направити ступце који испадају напоље, или унутра, или на обе стране од зида. Ови се ступци гође спајају луком, а поља вида ивмеђу стубаца треба да су