Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1070

„Нека буде“ рече он — „XOh6 дакле мене и жену да, жртвујем за спасење Шпаније! Ми се нећемо више видети Енрико —- обоје ћемо умрети! Опрости ми што ја чиним —

о видим ја, да се ти јунакињо на мене смејеш, као да би рећи хтеда : то је моја, жеља, умримо, да само нашу лепу отаџбину спасемо! — —. —. Ја чујем како ми последње с Богом довикујеш, и опомињеш ме на нашу свету љабав, ти се пењеш у облаке — о узми ме собом Енрико, узми ме Божијем престолу — — ти ми дајеш знак да још останем -—- дочим се ти све више и више звездама пењеш а ја да имам овде на земљи још неки посао да довршим !

С богом, Енрико — драга моја жено —- час се приближује — наш је растанак кратак — за тобом ћу чим последње довршим !“ — —

Францишко падне доле — покрије рукама лице.

Шпански је маршал најжешћу борбу свога живота прежавео ! —

Он није видео, да је свануло и да на њоговим вратима неко стоји, скинувши свој адмиралски шешир —

Топето беше то, верни брат и пријатељ херцега де ла Торе — он се чудио да Серано још не спава,

„Шта, је било Р“ :

Топето приступи постељи — Серано га није чуо он је овоје лице у јастук завукао.

„Тако се не спава“ рече врсни контре-адмирал, који као забринут беше, „шта, се збило Фринцишко 2“

Херцег де ла Торе не чује.

„Францишко“ повиче Топето Јасиије „за име света шта се збило, покажи знак живота, !“ | =

Серано се окрене, виком пробуђен — он познаде свога пријатеља и подигне се да га поздрави.

„Ти чудновато изгледаш Францишко — на лицу ти се види раздраженост — причај ми шта се десило 2“

„Ништа више пријатељу мој, него моја жена, ће прва као жртва нашег устанка да подлегне“ —

„Доња Енрика — твоја супруга 1“ —

„У краљичиним је рукама !«