Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1071

„До сто врага |“ повиче Топето, „то је више него што ве у миру поднети може, она ваљада неће једну женску злоставити !“

„Ти говориш којешта! Ја сам мислио да ми боље краљицу и њене еаветнике познајемо. Мој пут у Мадрид води преко лешине моје жене, тако гласи вест, коју ми је Новалишес саопштио !“

Топето је мирно стајао — он није знао шта ће де одговори.

„Ја вам се решио,“ настави Серано „ја ћу Енрику и себе нашој ствари да жртвујем !“

„То је одважност, која је теби достојна Францишко. Дело, које таке жртве захтева, мора на добро испасти моpa сјајно бити, да ће све народности на њега су дивлењем гледати! Ти си херој, јунак, који својој отачбини вечиту услугу чиниш! Мој драги пријатељу ! То је дакле благодарност за толике услуге !

(Св. богородаца нека учинн, да наше дело после те жртве постигне мету, јер кад помислим да ће све узлуд бити, — падам у очајање [“

„Краљица је у Сан Себастијану — Копча је министар-председник, а онај нитков ТГонсалес, на ком се морам осветити, утекао је, пошто је најпре своје благо отправио !

„Немој да клонеш! Конча неће допустити да се херцегу де ла Торе каква неправда учини“ рече Топето, метнувши своју руку Серану на раме.

„Ти знаш да Изабела Енрику мрзи — она ће је упропастити —- таки су налози издати, јер ми je Новалишес ставио избор између њене смрти и моје покорности!“

„Па шта си ти одговорио P“

„Да Новалишес, ако за три дана не прими моје оповивање устанка, сматра то, да ја Мадриду ближе ступам.“

„Ја мислим ако твоја војска о овоме дозна, да ће бити грозно крвопролиће“ одговори Топето.

„Победе ће бити, и то тешко добивене победе, а ми нисмо они, који то крвопролиће изазивамо, — ја сам моју