Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1072

молитву свршио, сад приступам боју, ја се осећам доста јак ва тај бој! О Богом !“ „У његов шатор ступе ђенерали и _ ађутанти, да од маршала (Серана заповест добију, ___„Ђенерали су знали да ће се до сукоба доћи, то су

познали на Оерановом лицу. — 'Топето врсни и окретни контре-адмирал, сакрије сузу —- очајно решење његовог старог пријатеља, осећао је дубоко у срцу своме — он је

знао ако Енрика погине, да ће и Copano сам себи тражити омрт. Серано стајаше усправљен, са смелим лицем —_ као прави јунак ! У „Шека дувају трубе,“ рече он снажним гласом предстража, нека ступа пред непријатеља ! за осам дана. надам се да ћемо у Мадриду бити !“

ТУШ, СМРТНА ПРЕСУДА.

Асо није ни слутио шта се са Енриком догодило, него је, кад га је народ од црних калуђера одбранио ишао кров Бедојеву шуму. Шре но што је Мадрид напустио чуо је, да су се прогнани ђенерали вратили са бераном у Кадих, даље да је калуђерица Пло вивија ва затворени кола отишла у Аранхуве. :

Он се јако преко тога радовао, да је Енрика опет уз Серана, и нехотице се упути у дворад Делмонте, он се хтеде уверити о њиховом састанку. Циганин Асо узме своју хегеду, да растера бригу, седне под једно дрво у шуми мислећи на Енрику. —

Он је све чинио без своје личне користи, а благодарност му за сво ово беше, помисао на Енричине речи.

Кад је циганин Асо угледао дворац Делмонте "између дрва, онда се наслони на једно дрво, погледи преко и пре-