Prosveta : almanah za godinu ...

= 160 —

спавао сам с њоме. А кад је било о крсноме имену ја сам цео целтат дан дочекивао госте под шајкачом. Дође тако г. попа а ја му не скидам капу већ салутирам и љубим му руку а тек г. попа пита: –

— Гле, гле, а чији је ово војник:

'— Петров! одговори бабо и ужива.

А тек г. попа:

— Е, кад си Петров, оди да те благословим. Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру.

Један пут, о Видов-дану, водио ме је бабои у Фрушку, и Раваницу. «Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара |» Их, Боже моје среће! Колико су јурили путем наши вранци, све су се носила и повијала кола с једне стране друма на другу, али мени је опет све изгледало да лагано идемо. Да ми је што пре да стигнем у Раваницу. Тамо је био силан народ, цео Срем се ваљда слегао, а било их и са других страна. Читав логор кола, па шатори, па свирачи — гамиже ко мрав. «Дошли су и србијански свирачи — вели ми бабо — ајде прво у цркву па ћу те после водити да их слушашћ» Кад смо ушли у цркву а он ми вели: «Ето, то је видиш српски цар Лазо што је погинуо на Косову. Приђи, синко, те целивај свеца!» А мени задрхта вилица и наиђоше ми сузе на очи. Није шала целивати Цара српског. И бабу пуне очи суза па ми само шапћђе: «Упамти, упамти, сине, ово!»

После ме одведе у гомилу, тамо где су србијански свирачи. Народ се окупио око њих и слушао неку песму а бабо се провуче кроз гомилу, извади петицу, пружи им и рече, онако гласно рече:

— Дедер, пријатељу: «Аој, Босно, сиротице клета !»

Свирачи засвираше и запеваше, а у мене се стегло грло, изгледало ми је да слушам литургију Божију. И сав онај народ што се скупио око свирача

А засувио а у бабе велике сузе.

После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо горе на Врдник, до Врдничке Куле. Рекоше, одандеселепо догледа сва Фрушка Гора. Кад