Prosveta : almanah za godinu ...

= 161 —

смо били горе, крај куле, а мене ће тек бабо за руку па показујући другом руком, рећи ће ми:

= Видиш, тамо, хеј тамо доле ону реку што беласа 2

— Видим!

— То је Сава, синко, а оно иза ње то је Србија.

— Србија! понових ја.

— Јесте, синко, то је Србија!

Дуго смо после ћутали игледали тамо оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим.»

Заробљеник после ових речи поћута мало, па тек додаде, као извињавајући се:

— Ја потегао па вам све казујем што се сећам, а не знам...

— Казуј, казуј, слушам те ја. Баш волем што ми кажеш све, све чега се сећаш.

Уз то му дадох и трећу цигарету, колико ваљда није за три последња дана попушио. Није је одмах припалио но је спустио у џеп од свога шињела и наставио своје казивање:

— «Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је пуних двадесет. Кажем ја баби једном:

= Бабо, сад ће ме у јесен регрутовати, па ћу бити аустријски војник.

Бабо се замисли, дубоко се замисли. Видим да су и њега мориле те исте бриге. У први мах нехтеденишта да ми одговори, а после диже главу и рече:

— Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију. Може те којом срећом мимоићи, шта знаш. А ако те и ухвате, имаш пред собом неколико месеца док те стигне служба, па видећемо дотле.

Није ми више казао, али сам ја видео из његових очију шта је мислио. Србија није далеко а Сава није широка, па, ако ћу кога боље, онда служим србијанског Краља. ј

11