Prosveta : almanah za godinu ...

– 179 =

рана или од чега другог. Он проговори: — Имам и рану, али лако би било за то. Него, господине, ја сам изгубио све благо овог света. Имао сам оца, па ми га убише; имао сам мајку, па је одведоше у ропство, имао сам брата, па погибе у рову, имао сам неколико хиљада динара имања, и све ми је униште-

но. И сада сам ево један обични сакати просјак».

Што се тиче имања, Господин Росандић је делио срећу својих сапутника. Цела његова радионица и сви кипови и мрамор остали су у Београду, и можда их је полупала солдатеска.

— «Преварио сам ја њих — додаде дрводеља са мало горког хумора. — Сачувао сам фотографије. А сад Ћу да помало започињем да течем кућу на ново. Ево клупе сам већ свршио».

Нико не одговори, и он доврши, озбиљније: «Само се бојим да не ћу моћи да радим. Изможден сам и не могу да се смирим».

И опет тишина. Дрводеља од једном викну наглим гласом: — «Страшно је то, изгибе све. Државе Ће се подићи и куће саградити, али народ, народ изгибе)....

Тргох се. Госпођа плаче у углу за неким рођаком. Владимир, као брег, ишчезнуо у облаку дима. И као да се ослободим из ове тмурне атмосфере, по· гледах кроз прозор, преко дрвореда и зелене пољане. Подне беше близу, и видело се како се онамо с друге стране на тргу комешају Савојке, нудећи цвећа и воћа. Сетих се једне појаве са сплитскога трга, што га нађох у новинама неки дан.

— Збиља, рекох, да ли сте чули“ Ваше жене остале у Далмацији саме, па праве цару неред. СплиЋанке направиле на тргу некакву целу револуцију, тражећи хлеба. И побиле се с полицијом.

= «Е! Ама је ли могуће О, то је славно. Кажем ли ја вама, то је енергичан свијет. Дедер причајте још, молим вас, ви пратите те ствари, ви сте новинађр .»