Prosveta : almanah za godinu ...

==180 =

— Па свршетак приче можете да знате и сами, додадох. Полиција похватала главне бунтовнице, побацала их у тамницу, и сада ће да им се суди.

— сене, те наше жене!» ;

По

Г. Росандић радио је нагло један циклус рељефа у дрвету. Мисли престизаху једна другу, и он лупаше нестрпљиво, као рудар који нагази на драгоцену жицу. Из меке ораховине, што се подаваше длету, испољаваше се прилика за приликом, све налик једна на другу. Као да једна другу за руку изводи, као да неко чудно коло улази из мрака у светлост.

Први од рељефа, Плес по имену, представљаше у ствари део некога кола. Два припроста детета наступају плашиво као две срне. У очима им сенка страдања, по гребенастом лицу распознаје се да их је родила земља опаљена и кршевита. Као да доносе тужне вести. Као да музику плеса сачињава попевка сиромашних људи.

То су деца из Далмације. Доносе песму далеке и пусте домовине, остављене давно. — Дрводеља, дрводеља, зар се не сећаш сплитске мелодије, младих жеља, првих миловања 2 — Други пар кола излази загрљен (Младост Љубави).

Али радост је кратка као летни сан. Као црни чун, стреми облак слутње. У трећег пара деце у колу, спојене уснице опет се раздвајају, и очи напред упиру, као да чују где нешто долази (замишљена Младост). — Затим се на једној уској плочи одрази цео низ девојака које крше руке, као да молитвама одвраћају зло (Напаст).

Та је напаст јава, данашњи рат; и све то досада не беше до увод у праву, данашњу песму домовине. Далмација је пуста и празна. Жене остале саме, па седе поред ватре и чекају. Све што би мушко и