Prosveta : almanah za godinu ...

= 181 —

вредно одведе се у рат, на све стране света. Орахова песма носи наслов Саморанке.

Прва Саморанка, Снаја, седи поред огњишта, предући и чекајући. Али је чекање дуже него сви вунени конци; кудеља се испрела, и лепа млада глава клонула на шарену преслицу. Како ли је живот свиреп за многе младости! Још ни свадбена музика не прође, кад залупа добош на раскршћу, зовући на војску. Заглушена и запањена, невеста не може да се отрезни од снова, тешких као дремеж. И као да се пита још: О Боже мој, шта то бива са мном 2

У другим кућицама, жагоре Брижне Жене, купећи децу око себе: «Хоће, хоће, рано моја, бабо ће брзо доћи. Био је далеко за морем, гонио Шваба и Талијана». — Али на те речи зимска ветрина удара подругљиво у сламнати кров, као да ковитла око куће црне гласове што но се проносе од неки дан: Бабајко спава за морем — спава неиде — бабајко спава за морем!

«Господине, Господине и Госпо Маријо! шапћу ужурбано Саморанке на Молитви, дижући руке пут старе иконе — Господине смилуј се! Из 2 о · ооја долази зао глас, људи падају као покошена трава!) — А после молитава, опет се клоне у мисли, и чека се и чека. Саморанка Забринута села је тако, иди можда долази уморна из града, пребирајући у

глави стотину тамних прича са трга; или се мисли шта ће сјутра да пружи деци кад заишту хлеба.

Како који дан пролази, тако се и том свету укида по једна нада, као што цват опада са дрвећа. Кора се хвата око рањеног срца, и прегор се у њему гнезди.

Срећне оне којима је од изгубљеног блага оста. ло У наручју бар по једно драгоцено биће, да га Мајчина Брига храни за заклетве. — Друге су остале саме и хладне као камење. Старице Саморане Мајке сахраниле сваког свога, па проводе остатак века чекајући да и оне пођу за децом, да је траже, низ путове што воде на Онај Свет.