Prosveta : almanah za godinu ...

= 218 =

колено млађи од Кочића. Кочић је сељак, искрај Бање Луке, а Радуловић син најизразитије градске средине коју имамо у Босни и Херцеговини. Као што је први оличавао у себи онај пас сељачки из Црних Потока крајишничких, тако је други остао веран оном «табијасув»-типу вештог и непокорног Мостара; и док је први био заправо неки задоцнео хајдук који тражи дружину — само је други био прави модерни револуционар, са веома развијеним смислом за систем и опрезну организацију.

Кочића је волело више људи него је Радуловића и поштовало: јер је у Кочићеву деловању владао инстикат, једностран и неспретан, али песнички и наиван; док се поред Радуловића свако прибојавао, као поред каква незваног судије. Кочић је, у главном, у целој борби, мало монотоно истицао два зла босанска: туђинску владу и кметско питање. Радуловић, напротив, жигосао је осим тога и стотину других зала. Најјачи борац против туђина, он је у откривању унутрашњих зала босанских био још несравњивији и осамљенији.

Мислећи увек на далеко, и осећајући потребу домаће слоге против огромног непријатеља са стране, Радуловић је пристао да у ново-отвореном Сабору неколицина његових пријатеља, из тактичких разлога, приме место облигатног, факултативно откупљивање кметских поседа, само не би ли се одржали Муслимани уза српску опозицију. Кочић међутим, приставши такођер у принципу, после се тргао и стао да осуђује икакво попуштање. — Укратко, док је Кочић, више него ико други, био израз оне безобзирне борбености наше, која «све мисли» ама увек «на једно смисли» дотле је Радуловић био прави духовни вођа Младе Босне, идеолог њеног целог покрета у новоме веку.

У акцији, Кочић је био осамљен, без правих јаких сарадника, док је Радуловић имао срећу да има око себе: два Грђића као организаторе, Стојановића и Васиљевића као тактичаре, Јеремића, Ат. Шолу, и друге, као мецене покрета, са неколико вредних млађих људи, који су радили у Просвети, Привреди, С. Ц. Библиотеци. У таком колу није било тешко бити коловођа. Али ваља истаћи да је Радуловић у извесном смислу ипак хотимице чувао ону оса-