Prosveta : almanah za godinu ...

су“ — 323 =

Акција Уметника.

Приређене су ове изложбе: Мештровићева, у Саут Кензингтону у Лондону, 1915; затим изложба у Лиону у почетку 1917, где су учествовали, вајари: Б. Јовановић, И. Мештровић, Т. Росандић, Б. Дешковић ; сликари: М. Рачки, Над. Петровић, Р. Вукановић и Гђа Б. Вукановић, А. Радовани, Ј. Кљаковић, Јеремић, Б. Петровић, В. Форетић, ИП. Почек. Изложба је имала и етнографски део. — Недавно се одржала у Лондонској Графтон-Галерији изложба радова Мештровића, Рачког и Росандића. Једна изложба спрема се ових дана у Женеви. Све те изложбе имале су великог успеха.

Г. С. Бинички давао је са својим оркестром успеле концерте у Паризу.

Превођене су српске народне песме (Гео Ф'ОгНег); у Енглеској, то је било у вези с уметнички опремљеним Ви-. довданским Данима.

У ширењу и коментарисању наше уметности уопште и опет су нас странци задужили (Уаоп, зећиге, Мише, Рауођ и т. д.)

Гаау Наг!еу.

Госпођа Харлем, сестра енглеског маршала Френћа, заволела је одавно наш народ, и погинула жртвујући се за њ, у марту 1917, на битољском фронту. Тамо је дошла најпре с једном преносном мисијом Шкотских Жена, са 6 аутомобила и једном кухињом, године 1916. За време крваве битке на Кајмакчалану, она је превијала рањенике у самој ватри, и брзом помоћи многога спасила. И после тога, она је показивала исту неустрашивост, пожртвовање и издржљивост. За време бугарског бомбардовања Битоља, она је делила помоћ евакуисаном становништву, и у том вршењу своје благотворне помоћи била смртно рањена. Српски народ сачуваће успомену на њу као на једну од најдивнијих и најсветијих мученица за његову ствар. У часу њене смрти, њена кћерка Гђца Харлеи рекла је једноставно: «Ја остајемј», и наставила је с истим одушевљењем и јунаштвом њен рад, у који је већ отпре била уведена.

Надали смо се да ћемо о Гђи Харлеси добити на време чланак, с фотографијом, и сажаљевамо што је остало овако на белешци. |

Наше Госпође у Америци.

Да Тфа Мабел Грујић (в. Слике) толико осећа и ради за наш народ, не тумачи се само тиме што је удата за једног од наших посланика, него нада све оном истом келтском крви шкотског порекла коју смо срели код толико наших пријатеља. По брђанском заносу, издржљивости, и неуморном раду за нашу ствар, она потсећа на Гђу Инглиси