Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

348 ~ Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

И ако је велика већина врањских првака још априла 1870 г. потписала представку скопљанском митрополиту Пајсију: да га неће даље признавати за свога митрополита, и да им више не долази у Врање, ако се не одрече Патријаршије, — та иста велика већина градских првака договорила се, у августу месецу оне године, да за своју децу потраже српскога учитеља, и одлучила да позове Милана Ковачевића, приштевачког учитеља. Ондашњи првак ексархиске струје у Врању, Јанча Јовановић, трговац, једва је успео да склони Милана Ковачевића, да остави Приштину, и да дође у Врање.) Јанча Јовановић је и допратио Ковачевића у Врање.“) Ковачевић је за помоћника свога, довео свога најбољега ђака, Заршју Р. Гоповића из Гњилана, који је, и ако дечак од 13 година, врло добро појао у цркви, и стару и нову арију.

То је било почетком школске 1869—70 године. На тај начин, Врање је онда добило две различите школе: бугарску и српску и, по главним учитељима, и два јака такмаца: Шишеџијева, слабог учитеља, а способног пропагатора, и Ковачевића, јаког учитеља, а слабог пропагатора. |

Бугарска школа била је смештена у једној пространој соби у партеру Митрополије, у црквеној порти, а српска у двоспратној кући испод цркве, са по једном пространом собом, у партеру и на спрату. Оба главна учитеља, и њихови помоћници, плаћани су из црквених прихода.

Обновљење српске школе, са чисто новим српским уџбеницима, и главним учитељем, какав је био Милан Ковачевић, одушевљено је било примљено у целом Врању. Никола Шишеџијев, познавајући већ карактер — дух врањанаца, и знајући о великој репутацији Милана Ковачевића, предвиђао је

|) А. Иширков, Западнитћ Краица... с. СХХГ А. Иширков погрешно бележи у своме делу (на пом. м.), да је Милана Ковачевића довео у Врање за учитеља врањски првенецо Инко. Иовчевое. Ковачевића је позвала црквено-школска општина; она га је и плаћала из црквене ка е. Плату Ковачевићу доносио је у школу лично Тома Стајић, први онда прквени тутор, онако исто као што је предавао плату и Николи Шишеџијеву. Г. Зарија Р. Поповић, сада начелник министарства у пензији, зна, да је Тома Стајић и иначе навраћао у српску школу.

5) А. Иширков (Западнитћ Краица, с. СХХ[) нетачно наводи презиме Јанче Јовановића. Он се није позивао Иванов. У Државној Архиви — Ф. Поклон и ошкупљено..., и другде, има писаних ствари, на којима се налази потпис Јанче Јовановића, и сви они гласе Јанча Јовановичо. Као да је, од свих врањанаца, Јанча први почео употребљавати ј. Ја сам намерно употребио (с. 225) само онај писани састав, где се Јанча потписао Иованович.